(UZNEMIRUJUĆE) Vojska Pakistana upala u zasedu! Komadi tela leteli na sve strane, neprijatelj nije imao milosti!

U trenutku kada indijska operacija „Sindur“ cilja terorističku infrastrukturu u Pakistanu, Oslobodilačka armija Beludžistana (OAB) preuzela je odgovornost za dva odvojena napada na pakistanske snage u provinciji Beludžistan, u kojima je, prema navodima pobunjenika, poginulo ukupno 14 pripadnika pakistanske vojske.

U prvom napadu, specijalna taktička jedinica OAB izvela je napad daljinski aktiviranom improvizovanom eksplozivnom napravom (IED) na vojni konvoj u oblasti Šorkand, u regionu Mač, Bolan. Eksplozija je uništila vojno vozilo i usmrtila svih 12 vojnika u njemu, uključujući komandanta specijalnih operacija Tarika Imrana i podoficira Umara Faruka.

U drugom napadu, borci OAB su u oblasti Kulag Tigran u okrugu Keč napali jedinicu za uklanjanje eksploziva pakistanske vojske. IED je eksplodirao oko 14:40 časova dok je jedinica obavljala zadatak na terenu. U ovom napadu poginula su još dva vojnika.

„Pakistanska vojska je najamnička sila u službi stranih interesa“

Portparol Oslobodilačke armije Beludžistana, Džijand Beludž, oštro je osudio delovanje pakistanske vojske i poručio da su oni ti koji služe interesima stranih sila.

- Oni koji nas nazivaju stranim plaćenicima treba da znaju da je upravo pakistanska vojska najamnička oružana banda koja opstaje zahvaljujući kineskom kapitalu i pomoći stranih kreditora - izjavio je Beludž.

- Vojska koja menja svoju svrhu u svakom vremenu – čas štiti luke, čas koridore, čas služi zajmodavcima – nije nacionalna već komercijalna vojska. Zato će se napadi boraca za slobodu iz Beludžistana na ovu okupatorsku silu samo pojačavati - poručio je on.

Duboka kriza i nepravda prema Beludžima

Ovi napadi ponovo su skrenuli pažnju na dugotrajan sukob u Beludžistanu, gde se separatističke grupe godinama bore za nezavisnost, optužujući pakistanske vlasti za političku marginalizaciju, pljačku prirodnih resursa i teška kršenja ljudskih prava.

Iako Beludžistan raspolaže bogatim rudnim i energetskim resursima, pobunjenici tvrde da koristi od eksploatacije odlaze centralnoj vlasti i stranim investitorima, dok lokalno stanovništvo ostaje u siromaštvu i pod vojnom represijom. Teško prisustvo vojske u regionu doživljava se kao sredstvo ugnjetavanja, a ne kao zaštita, što dodatno produbljuje nezadovoljstvo i podstiče oružani otpor.

Rastuća distanca između beludžijskih nacionalista i federalnih vlasti ostaje jedan od ključnih izvora nestabilnosti u ovom strateški važnom regionu.