Kina sprema napad na Tajvan, Moskva će stati uz Peking: Britanci prizivaju rat koji bi mogao da bude poslednji za ljudski rod

Kina više ne prikriva svoju spremnost. Prema oceni „Financial Timesa", koji se poziva na izvore iz tajvanske i američke vojske, Narodna Republika Kina je u stanju da u svakom trenutku sprovede vojnu operaciju prema Tajvanu.

Tehnička pripremljenost više nije tema - ostala je samo politička odluka u Pekingu.

U pozadini ovih tvrdnji stoje ubrzani vojni manevri kineskih snaga. Prema visokom tajvanskom vojnom izvoru, vazduhoplovstvo i raketne jedinice Narodnooslobodilačke vojske Kine (NOAK) sada mogu gotovo trenutno da pređu iz režima mira u ratne operacije. To nije više pitanje godina - to je pitanje dana, ili čak sati.

Tajvansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da Kina intenzivira vežbe padobranskih jedinica u blizini luka koje bi bile ključne u scenariju kopnenog iskrcavanja.

Osim toga, jedinice armijske avijacije su u stalnoj borbenoj gotovosti, spremne za dejstvo iz vazduha, dok su višecevni raketni bacači PCH-191, dometa do 300 kilometara, već raspoređeni u zoni iz koje bez problema mogu da gađaju sve tačke na ostrvu Tajvan.

Nekada simbolična prisutnost kineskih aviona u tajvanskoj zoni protivvazdušne identifikacije pretvorila se u svakodnevicu. Danas ih je, prema istim izvorima, preko 245 ulazaka mesečno - naspram desetak pre samo pet godina.

Pentagon ovu pojavu tumači kao konstantan pritisak i jasnu strategiju postepenog potiskivanja tajvanske samostalnosti kroz vazdušnu nadmoć.

A tu su i brodovi. Oko deset kineskih ratnih brodova redovno patrolira vodama oko ostrva, a njihova blizina ključnim lukama omogućava Kini da, ako odluči, sprovede efektivnu pomorsku izolaciju Tajvana u roku od svega nekoliko sati.

Pojačano pomorsko prisustvo kineskih jedinica znači, upozoravaju Tajvanci, da bi udar iz vazduha mogao da usledi i bez ikakvog prethodnog upozorenja.

Pojam „specijalne operacije" u ovom kontekstu poprima sasvim drugačiju dimenziju. Tajvanski zvaničnici ističu da je scenario brzog udara već razrađen i da bi u slučaju odluke u Pekingu operacija aneksije mogla krenuti trenutno.

I to bez upozorenja, tiho i efikasno - upravo kako su kineske snage vežbale početkom aprila 2025. godine tokom velike vojne vežbe „Grom nad moreuzom 2025A".

U vežbi su uigravani napadi iz više pravaca, sa simulacijom blokade ključnih morskih ruta i kopnenih uporišta. Po obimu i stepenu koordinacije, ovo je bila najkompleksnija demonstracija sile do sada - u kojoj su učestvovale kopnene, mornaričke i vazdušne snage sinhronizovano, kao deo šireg plana izolacije ostrva.

No, sve to dolazi u trenutku kada se globalna politika menja. Nakon što je Donald Tramp ponovo preuzeo funkciju predsednika SAD, iz Bele kuće stižu poruke koje više ne garantuju automatsku podršku Tajvanu.

Tramp je otvoreno rekao: „Mislim da bi Tajvan trebalo da nam plati za odbranu." Jasna poruka koja nije promakla ni Pekingu, ni Tajpeju.

Zvanično, SAD nemaju formalni vojni sporazum sa Tajvanom. Taj status kvou dugo je bio nepisana garancija balansa. Međutim, prema mišljenju brojnih analitičara, novo držanje Vašingtona otvara prostor Kini da preispita kalkulacije o eventualnoj reakciji Amerike.

I dok se u Pentagonu sve više raspravlja o potencijalnim scenarijima, izveštaji obaveštajnih agencija podsećaju da je još 2019. godine predsednik Si Đinping naložio svojoj vojsci da do 2027. godine razvije punu operativnu sposobnost za zauzimanje Tajvana. Ipak, čini se da je taj cilj već ostvaren - tri godine pre roka.

U tom kontekstu, nije zanemarljiva ni uloga Moskve. Ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno je nazvao Kinu saveznikom i podržao njene stavove po pitanju Tajvana. Po njegovim rečima, Tajvan je taj koji pokušava da izazove krizu kako bi isprovocirao međunarodnu reakciju.

Ako dođe do direktnog poteza Pekinga, analitičari procenjuju da će Kina imati političku podršku Rusije - što dodatno komplikuje poziciju SAD.

Treba podsetiti i na ekonomski aspekt: Procena Blumberga iz 2024. godine ukazuje da bi oružani sukob u Tajvanskom moreuzu smanjio globalni BDP za čak 10%, što bi bio nezapamćen šok za svetsku ekonomiju.

Pored direktnih posledica po region, sukob takvih razmera bi značio ulazak u potpuno novu fazu globalnih odnosa, gde više nema prostora za „neutralne posmatrače".

Ako se išta može reći sa sigurnošću, onda je to sledeće: Tajvansko pitanje više nije hipotetički izazov. To je tempirana kriza - precizno postavljena, pažljivo održavana i spremna da se aktivira čim neko u Pekingu odluči da je trenutak došao. A do tada, svet može samo da nagađa koliko još dana ostaje do tog signala.