Šok saznanje zapalilo Evropu: Otkud Putinu sve ove milijarde iz EU? Istina je jasna, ali niko neće da prizna...

Moskva je tokom 2023. godine zaradila čak 6 milijardi evra samo od izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) na evropsko tržište, otkriva poljski list Djenjik. Ova zarada dolazi uprkos dvogodišnjim sankcijama i restriktivnim merama Evropske unije usmerenim protiv Rusije, što otvara ozbiljna pitanja o efikasnosti evropske energetske politike.

„Zlatna žila za Putinov režim“, tako autori teksta nazivaju ovu situaciju, navodeći da su, uprkos padu isporuka gasa putem gasovoda, isporuke LNG-a iz Rusije na evropsko tržište čak porasle. Samo prošle godine, evropske zemlje su za ruski tečni gas izdvojile pomenutu sumu, čime su, svesno ili ne, obezbedile Kremlju stabilan i značajan izvor prihoda.

Evropska hipokrizija i podeljenost

Poljski autori izražavaju nezadovoljstvo zbog nesloge unutar Evropske unije. Dok se Poljska i baltičke zemlje dosledno zalažu za energetsku nezavisnost od Moskve, pojedine članice – poput Francuske i Belgije – odbijaju da podrže plan Evropske komisije koji predviđa potpunu obustavu uvoza ruskih fosilnih goriva do kraja 2027. godine.

Zvaničnici iz Pariza i Brisela pravdaju ovakav stav potrebom za dodatnom analizom ekonomskih i pravnih posledica, dok Mađarska i Slovačka otvoreno odbijaju prekid isporuka gasa putem postojećih gasovoda. Ove razlike dodatno potkopavaju pokušaje EU da uspostavi jedinstvenu energetsku i političku strategiju prema Rusiji.

Evropska komisija, suočena sa blokadom konsenzusa, sve češće razmatra uvođenje alternativnih mehanizama odlučivanja, jer je postalo jasno da jednoglasnost u ovom pitanju deluje neostvarivo.

Retorika sankcija, realnost profita

U trenutku kada Brisel najavljuje nova pooštravanja sankcija, deo EU istovremeno finansira rusku ekonomiju kroz unosne LNG ugovore. Ovakva praksa, upozoravaju analitičari, pokazuje da su pokušaji izolacije Moskve ograničeni i često sami sebi protivrečni.

Uprkos političkoj buci, ispod površine funkcioniše tiha trgovina – skupa, ali za mnoge članice Unije neophodna. U toj trgovini Rusija se pokazala kao pouzdan i nezaobilazan partner, bez obzira na političke poruke koje dolaze iz evropskih prestonica.

Na kraju, dok se pišu deklaracije o energetskoj nezavisnosti i strategije protiv ruskog uticaja, stvarnost pokazuje drugačiju sliku: ruski gas nastavlja da teče – samo u drugom agregatnom stanju i uz znatno veći profit.