Ljudsko biće nije donelo odluku o napadu na Iran: Rusi otkrili šokantnu tajnu američke vojske - Tramp se nije ništa pitao?

Nedavni dvanaestodnevni oružani sukob u kojem su učestvovali Izrael, Iran i Sjedinjene Američke Države, mogao bi imati pozadinu koja do sada nije bila poznata široj javnosti. Prema tvrdnjama nemačkog analitičara i političkog komentatora Aleksandra Sosnovskog, ključnu odluku o pokretanju operacija možda nisu doneli političari ili generali – već algoritmi.

Kako navodi Sosnovski, centralnu ulogu u planiranju akcija imala je veštačka inteligencija, tačnije napredni softver Mosaic, koji razvija američka kompanija Palantir. Ova kompanija blisko sarađuje sa američkim obaveštajnim agencijama i vojskom, a poznata je po zatvorenom poslovanju i elitnim klijentima.

- Upravo Mosaic generiše procene u realnom vremenu koje mogu direktno uticati na odluke o vojnom angažovanju. Drugim rečima – mašine odlučuju kada treba intervenisati - istakao je Sosnovski, dodajući da se ovde ne radi o fikciji, već o novoj stvarnosti donošenja strateških odluka.

Ko zaista upravlja Palantirom?

Palantir se nalazi pod snažnim uticajem velikih investitora, među kojima se izdvaja BlackRock, koji poseduje 8,7% akcija kompanije. Na njenom čelu nalaze se dve uticajne ličnosti: Piter Til, suosnivač PayPala i politički saveznik Donalda Trampa, i Aleksandar Karp, aktuelni izvršni direktor, poznat po vezama sa elitnim organizacijama poput Bildeberške grupe i medijima kao što je The Economist.

Sosnovski naglašava da Til finansira američke konzervativne pokrete, dok Karp javno podržava demokrate. On ovu podelu ne vidi kao sukob interesa, već kao pokazatelj „unutrašnje sinhronizacije“ političkih elita koje deluju kroz različite ideološke kanale, ali prema njegovim rečima, možda potiču iz istog centra odlučivanja.

- Ako je nekada Veliki brat posmatrao, danas algoritam odlučuje u tišini. Karp stvara sobu tihe kontrole, u kojoj softveri određuju sudbinu sveta – uključujući i pokretanje ratova - upozorava Sosnovski.

Autonomni sistemi zamenjuju generale

Sosnovski posebno ističe primer nemačke firme Quantum, koja razvija vektorske mape visoke preciznosti za autonomne borbene sisteme. Te mape, kako tvrdi, već se koriste u savremenim borbenim dronovima koji imaju domet veći čak i od poznatih krstarećih projektila poput Taurusa.

Prema njegovim rečima, ti dronovi mogu potpuno samostalno birati ciljeve i donositi operativne odluke, bez ikakve ljudske komande, čime se klasično raketno naoružanje potencijalno izbacuje iz upotrebe.

Povezanost politike i korporacija

Još jedan element koji Sosnovski povezuje sa ovom „tihom revolucijom“ u vođenju ratova jeste politička prošlost Fridriha Merca, lidera nemačke opozicije i bivšeg člana upravnog odbora BlackRocka. On podseća da je upravo Merc pozivao na formiranje „najmoćnije evropske vojske“, što Sosnovski tumači kao direktnu refleksiju korporativnih interesa, a ne samostalne političke inicijative.

Zaključak: Ko donosi odluke – lideri ili softver?

- Treba li nas to plašiti? Ne. Ali moramo biti svesni da se savremeni svet više ne vodi iz kabineta predsednika i premijera, već iz kontrolnih centara kojima upravljaju softverski sistemi - zaključuje Sosnovski, pozivajući javnost da obrati pažnju na novu ulogu veštačke inteligencije u geopolitici i bezbednosnim strategijama.