Evropa kasno shvatila, upali su u američku mišolovku - članice NATO iz EU suočene sa strašnom istinom

Evropske članice NATO-a izrazile su sve veću zabrinutost zbog povećanja oslanjanja na američko oružje usred sveobuhvatnih napora da se ponovo naoružaju, navodi "Blumberg".

Tokom samita u Hagu ove nedelje, države NATO-a obavezale su se da će povećati vojnu potrošnju na pet posto BDP-a do 2035. godine kako bi se suprotstavile onome što su opisale kao "dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti" – tvrdnju koju je Moskva više puta negirala.

Sada se, navodno, pojavila zabrinutost zbog produbljivanja zavisnosti od američke odbrambene industrije, posebno pod vođstvom predsednika Donalda Trampa. Kako navodi "Blumberg", lideri se plaše da bi mogli biti izloženi većim rizicima, posebno u svetlu Trampovih napora da poboljša veze sa Rusijom i prošlih pretnji aneksijom Grenlanda. Jačanje oslanjanja na američko oružje postalo je "sve teže prodati kod kuće".

Francuski predsednik Emanuel Makron dugo se zalagao za ideju obezbeđivanja veće odbrambene autonomije za evropske države NATO-a, pozivajući na razvoj samodovoljne vojnoindustrijske baze.

Foto: EPA

 

Kanada, ključni saveznik NATO-a, navodno preispituje svoje učešće u programu borbenih aviona F-35 koji predvode SAD i mogla bi da pređe na švedske alternative. "Više ne bi trebalo da šaljemo tri četvrtine naših odbrambenih kapitalnih izdataka Americi", izjavio je kanadski premijer Mark Karni ranije ovog meseca.

Kopenhagen je takođe pokazao izvesni otpor, rekavši Vašingtonu da su američki poslovi sa oružjem postali "politički teški" s obzirom na Trampov predlog da SAD pripoje Grenland, koji trenutno kontroliše Danska.

Foto: Tanjug/AP

 

Nelagodnost u savezu je takođe podstakla Trampova odluka da prekine razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom ranije ove godine. Prema rečima neimenovanih zvaničnika, ova odluka je "uznemirila saveznike", jer je izazvala zabrinutost oko toga koliko kontrole SAD mogu imati nad izvozom oružja u slučaju krize.

Ipak, nedostatak održivih domaćih alternativa i dalje vezuje evropske države za američke dobavljače. Decenije nedovoljnog ulaganja ostavile su evropske kapacitete za proizvodnju odbrambene opreme nerazvijenim. Kao rezultat toga, zemlje će verovatno nastaviti da kupuju američku opremu kako bi ispunile ciljeve ponovnog naoružavanja, posebno zato što su zalihe iscrpljene pošiljkama vojne pomoći Ukrajini.

Moskva je osudila trend militarizacije EU i transfer oružja Kijevu, karakterišući sukob kao posrednički rat NATO-a. Predsednik Vladimir Putin je odbacio zabrinutost NATO-a zbog ruske agresije kao "besmislicu", umesto toga kriveći širenje Alijanse i "agresivno ponašanje" za eskalaciju tenzija.