Ruski stručnjak za obojene revolucije: Tehnika protesta kao na Majdanu, upotrebljava se ova taktika

U slučajevima kada se napred, u prvi red, istura omladina, to jest kada se agituje među studentima da se izlazi na trgove i da se organizuju protesne akcije, to je tipična osobenost obojene revolucije. Zato što se najpre mladi ljudi gurnu pod pendreke i vodene topove policije, a onda se izbaci parola "biju našu decu!" To je tipična tehnika, ukazuje politikolog Andrej Viktorovič Manojlo.

Prof. dr Andrej Viktorovič Manojlo je politikolog, profesor na Univerzitetu Lomonosov gde predaje (između ostalih predmeta) i "obojene revolucije" na smeru Informacioni i hibridni ratovi. Jedan je od najvećih stručnjaka za fenomen obojenih revolucija u Rusiji. Autor je više od 70 knjiga i 290 stručnih članaka iz oblasti informacionih i hibridnih ratova i tehnologija "obojenih revolucija" među kojima su "Geneza savremenih obojenih revolucija", "Hibridni ratovi u kontekstu post globalizacije", "Informacioni rat i nova politička realnost", "Fejk novosti i tehnologija preventivne delegitimizacije izbora" i mnogi drugi.

Sem teorije, fenomenom prevrata se bavi i praktično: 2019. je uz njegovu pomoć obnarodovan i sprečen kontakt zamenika Čavesa – Diosdada Kabilja sa CIA i prevrat u Venecueli koji je spreman u režiji CIA. Kao posledica ove operacije smenjen je savetnik za bezbednost predsednika SAD Džon Bolton.

Vi ste jedan od najvećih ako ne i najveći ekspert za obojene revolucije u Rusiji. U Srbiji već nekoliko dana traju demonstracije, počeli su čak i sukobi sa policijom i prva hapšenja. Da li je reč o pokušaju obojene revolucije ili samo o običnim građanskim demonstracijama?

 Po mom mišljenju, to što se sada događa u Srbiji je veoma nalik na ponavljanje "buldožer revolucije" koja se dogodila 5. oktobra 2000. godine. Zato što protesti koje gledamo ne izgledaju kao stihijski već se čini da su to unapred organizovani skupovi.

Mogu se, naravno, razumeti ljudi koji su nezadovoljni ovim ili onim stranama života, životnim standardom, ekonomijom, siromaštvom, jer probleme ima svaka država. Nema tog lidera u svetu i šefa države koji ne pravi greške.

Ali u ovom slučaju scenario koji se odvija u Beogradu je veoma nalik na klasičnu obojenu revoluciju koja se već odigrala u Srbiji 2000. godine. I koja je dobila naziv "buldožer revolucija", to jest sve se odvija po istom obrascu, samo bez buldožera.

Zasad?

Da, zasad. Mi vidimo aktiviste, mi vidimo da ljudi nisu tek tako došetali na glavne trgove, da su mnogi od njih dovedeni, što znači da je to pripremano unapred, vidi se koordinacija ovih delovanja. I sve ovo pokazuje da se primenjuju savremene tehnologije organizovanja državnog udara i prevrata.

Demonstrantima se pridružuju i pojedini studenti. Tako da će razne društvene grupe, svaka sa svoje strane, krenuti u proteste. Biće naizgled nekoliko protesta. Da li je to jedna od karakteristika obojene revolucije?

Da. U slučajevima kada se napred, u prvi red, istura omladina, to jest kada se agituje među studentima da se izlazi na trgove i da se organizuju protesne akcije, to jest da se ide na barikade, to je tipična osobenost obojene revolucije.

Zato što se najpre mladi ljudi gurnu pod pendreke i vodene topove policije a onda se izbaci parola "biju našu decu!" To je tipična tehnika.

Potpuno ista tehnika je primenjena 2013. u Kijevu kada se tamo odigravao takozvani "Evromajdan". A i ovde se po svemu sudeći ponavlja isto to. U onim slučajevima kada su protesti stihijski, to jest kada nisu organizovani, mladi obično nemaju tu šta da traže. 

U svojim knjigama o obojenim revolucijama pisali ste da su osmišljene i nove tehnologije koje se tek uvode. Kod nas se za sada koriste već oprobane tehnike. Koje su nove tehnologije nasilne promene vlasti koje možemo očekivati da budu primenjene u Srbiji? I koje će biti marker koji govori da je to organizovana "obojena revolucija" a ne, jednostavno, demonstracije?

Za sada se obojena revolucija u Srbiji razvija po klasičnom scenariju. Međutim, savremene obojene revolucije su otišle daleko napred u tehnološkom planu.

Ako se pogleda najnovija praksa organizovanja i sprovođenja obojene revolucije na primeru pokušaja državnog prevrata u Belorusiji 2020. godine, vidi se da je tamo bio pokušaj "hibridne obojene revolucije". Tamo već nije bilo "Majdana" u smislu stalnog logora na glavnom trgu, koji je neophodan radi stvaranja agresivne političke rulje.

 

"Taktika roja" - agresivna rulja se po signalu pojavljuje u raznim delovima grada

 

Organizatori su koristili "taktiku roja", kada se agresivna rulja po signalu pojavljuje u raznim delovima grada, u ovom slučaju Minska, tako da policija se baca svom snagom sa svih strana u kvart u kome bi se agresivna rulja odjednom niotkuda pojavila, da bi ogradila i smirila opasnost.

U trenutku kada bi se snage reda tu okupile, agresivna rulja bi se momentalno po naredbi razilazila i odmah bi se u drugom delu grada takođe po komandi stvarala druga ista takva agresivna rulja, na mestu gde nema policije i organa reda jer su oni već bili premešteni u kvart gde je bila prethodna rulja. Ova taktika se naziva "taktika roja". I aktivno je korišćena u Belorusiji.

Sasvim je moguće, ako se događaji u Beogradu budu razvijali u pravcu omasovljenja, da će iste ove tehnologije biti korišćene i kod vas.

Sledeća tehnologija karakteristična za savremene obojene revolucije je "mrežno upravljanje protesnim grupama i pokretima", kod koje se pomeranje protesnih grupa po gradu upravlja i koordinira uz pomoć, na primer, nekog kanala na aplikaciji Telegram. Tako je bilo i u Belorusiji gde je postojao kanal "NEHTA" na kome su u realnom vremenu objavljivane naredbe rukovodilaca protesta svojim aktivistima. U suštini, delatnosti raznih protesnih grupa su koordinirane iz jednog centra.

Sledstveno i ovde u Srbiji, iste te tehnologije ne samo da će biti primenjivane već, kako izgleda, one se već sada primenjuju.

Posebno treba obratiti pažnju na "tehnologije konfliktne mobilizacije". Pod ovim tehnologijama se imaju u vidu tehnologije uvlačenja običnih građana u proteste. Kod savremenih obojenih revolucija ove tehnologije se koriste pod isprva političkom agendom. To jest, ljudi se ne izvode na ulice uz političke parole, već uz parole protesta protiv siromaštva, korupcije, krađe i drugog.

Apolitična tema omogućava da se izvedu i angažuju ljudi raznih političkih ubeđenja.

Ova tehnologija je deset puta efikasnija nego izvođenje po političkim temama. Na primer: "za slobodu i demokratiju a protiv diktature".

I ovde se ista tautologija sprovodi: ljude izvode pod parolom "Vučić je lopov", a to nije politička parola. Ljudi se mobilišu pod nepolitičku agendu a koja se kasnije, kada se ljudi već sakupe na nekom velikom trgu i pretvore u rulju, pretvori u parole koje brzo postanu političke. To jest, pojavi se politički program uperen protiv vlasti. Može se očekivati da će sve ove tehnologije biti primenjivane i kod vas.

"Svakoj obojenoj revoluciji prethodi stadijum pripreme"

 

I u tom smislu treba reći da obojene revolucije koje su tehnologije organizovanja državnih prevrata ne počinju odmah od aktivne faze. Svakoj obojenoj revoluciji prethodi stadijum pripreme. I taj stadijum pripreme se karakteriše sprovođenjem celog niza aktivnosti koje ne mogu biti neprimetne. To jest, ako se negde priprema obojena revolucija, stručnjaci bez sumnje mogu prepoznati šta se tačno sprema. A kada prepoznaju, oni upozore svoje saveznike.

Rusija je nekoliko puta pokazala svoju pomoć saveznicima, kao što je na primer bilo u Turskoj, kao i sada ovde. Kolika je opasnost od scenarija koji je bio u Južnoj Americi kada je Zapad jednostavno priznao nelegitimnog predsednika Huan Gvaido? Da li je moguća i ta tehnika?

Da, naravno, oni mogu i tu tehniku primeniti u odnosu na Srbiju. Zato što treba imati u vidu da je proamerički i prozapadni lobi u Srbiji veoma jak. Drugim rečima, američke službe imaju na koga da se oslone. Moguće, uključujući i okruženje predsednika.

I u tom smislu potpuno je moguće da bude upotrebljena tehnika isticanja lažnog predsednika, kao što je bio slučaju u Venecueli 2019. godine, kada se pojavio Gvaido, ili isto kao što je bilo i u Belorusiji 2020. godine kada je Kolektivni zapad već praktično bio na korak od zvaničnog priznanja Svetlane Tihanovske kao pobednika izbora za predsednika Belorusije. U ovom slučaju takođe ovako nešto se može vrlo lako dogoditi. Da se to ne bi dogodilo, ovde bi trebalo da aktivno rade srpske specijalne službe. 

 

Taktika "Pohod na Rim"

 

Za sada su sve demonstracije samo u Beogradu, ali u svojim knjigama vi navodite i mogućnost takozvanog DDoS napada ili tehnologije, kada u više gradova buknu žarišta protesta, koja na prvi pogled nisu međusobno povezana ali koja će prinuditi snage reda da se rasplinu po raznim mestima.

Da, to je takođe veoma opasna tehnika. Tačnije, ovde je reč o dve tehnike. Prvo su DDoS napadi kada se po krugu oko glavnog grada stvara "vatreni pojas", koji počinje kao šumski požar da se sa raznih strana približava glavnom gradu. Kada masovni protesti koji počinju kao demonstracije a kasnije se pretvaraju u masovne nerede, krenu da se pojavljuju u svim većim gradovima u provinciji. I koliko god da vlast ima policajaca njih svejedno ne može biti dovoljno ako istovremeno sve gori.

A zatim ti protesti mogu biti iskorišćeni da se naprave kolone koje bi krenule prema Beogradu. I tada se koristi druga tehnika, takozvani "pohod na Rim". To je tehnika koju je prvi primenio Garibaldi, a zatim i Musolini.

Važno je razumeti da je upravo na ovaj način, to jest pohodom demonstranata iz provincije na glavni grad, bila uzeta vlast u Jermeniji tokom poslednje obojene revolucije, kada je vlast uzeo Nikol Pašinjan.

I zato i kod vas može postojati ova opasnost u slučaju da demonstranti ne uspeju da brzo preuzmu kontrolu nad Beogradom. Ako se sada vlast povinuje pod pritiskom demonstranata, a njih za sad nema baš puno, onda nikakvih DDoS napada neće ni biti. A ako se ne povinuje, onda se centri za organizovanje masovnih nereda mogu premestiti iz glavnog grada u veće gradove u provinciji.

U Belorusiji 2020. odlučujuću ulogu je odigrao predsednik Lukašenko koji je izjavio da će odlučno braniti državu i narod. Za razliku od njega, u Jermeniji je tadašnji predsednik pokušao da se dogovara i smiruje situaciju. Kako uopšte vlasti treba da reaguju? Pokušavati da se dogovore i smire situaciju ili treba odmah oštrije reagovati i pokazati svoju odlučnost da se sačuvaju država i narod?

Ovde je situacija vrlo komplikovana. Kao prvo, pokušaj da se dogovoriš sa onima koji protiv tebe kreću u obojenu revoluciju, to jest u uslovima kada je u državi već počeo državni prevrat – to je samoubistvo. Zato što čim predsednik države umesto da odmah organizuje otpor obojenoj revoluciji počne da šalje signale da je spreman sa nekim da se o nečemu dogovara, on će time pokazati svoju slabost. I u tom slučaju će ga vrlo brzo počistiti. Sa njim niko čak ni razgovarati neće.

I zato, ako je obojena revolucija već počela – lider države više i nema drugih mogućnosti, on će morati da se bori do kraja. U suprotnom, vrlo lako se može dogoditi da prođe kao Mubarak, Gadafi, Milošević i druge žrtve obojenih revolucija koji su ili odbijali da se bore, ili su u nekom trenutku pomislili da je moguće nagoditi se sa organizatorima obojenih revolucija.

Drugo, ako se organizatori ovakvih prevrata suoče sa odlučnim otporom vlasti, po pravilu obojene revolucije u tom slučaju nemaju uspeha. Zato što organizatori ovakvih prevrata uvek računaju na to da će se pojaviti izdaja u bližem okruženju lidera države. Da će neko iz bliskog okruženja, ko se dogovori sa inostranim specijalnim službama, predati tog lidera, živog ili mrtvog, onima koji stoje iza organizovanja obojene revolucije. Ako se ovo ne dogodi, ili se na čelu države nađe jak lider kao što je Aleksandar Lukašenko, koji je svojim ličnim primerom pokazao da je spreman da se bori do kraja, u tom slučaju organizatori obojenih revolucija se po pravilu povlače. I onda se demonstracije i protesti polako ugase.