"Ko vlada Evroazijom, vlada svetom": Kako je moćni Amerikanac predvideo globalni sukob velikih sila

U svojoj uticajnoj knjizi „Velika šahovska tabla“, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski iznosi jasnu i ambicioznu viziju američke globalne dominacije, zasnovanu na geostrategiji čije je središte — Evroazija.

Knjiga, objavljena 1997. godine, danas se čita gotovo proročki, kao svojevrsni plan delovanja za američku spoljnu politiku u 21. veku.

Evroazija — nagrada koju treba osvojiti

 

Bžežinski tvrdi da je Evroazija najvažnija geopolitička šahovska tabla sveta. Ona, kako kaže, sadrži „lavovski deo svetske populacije, bogatstva i političke moći“. On smatra da će nacija koja bude kontrolisala Evroaziju imati odlučujući uticaj na svet.

Za njega, Evroazija nije samo prostor – to je zbir glavnih „igrača“ i „geostrateških čvorišta“ koje treba oblikovati, balansirati i podeliti da bi se sprečilo da bilo koja sila, posebno Rusija ili Kina, postane dominantna u toj regiji.

 

Sprečiti pojavu evroazijskog izazivača

 

Kao ključnu američku misiju, Bžežinski postavlja zadatak sprečavanja bilo kakvog oblika evroazijskog jedinstva koje bi moglo dovesti do potiskivanja američkog uticaja. U tom smislu, njegov pristup je kombinacija diplomatske veštine, ekonomskog pritiska i vojnih sredstava — uz poseban fokus na manipulaciju lokalnim odnosima i konfliktnim zonama.

On doslovno piše da bi "glavni cilj trebalo da bude da se Evroazijci ne ujedine, već da se takmiče i zavise od Sjedinjenih Država".

 

Uloga Ukrajine i Centralne Azije

 

Bžežinski posebno izdvaja Ukrajinu kao ključnu tačku geopolitičke ravnoteže. Ako Rusija izgubi Ukrajinu, smatra on, ona više ne može biti imperija. Ako je zadrži, dobija osnovu da se ponovo uspravi kao moćna evroazijska sila.

Centralna Azija — bogata resursima, ali politički nestabilna — za Bžežinskog je prostor koji treba otvoriti američkom uticaju kako bi se zaustavio kineski i ruski prodor.

 

Američki imperijalizam bez imperije

 

Iako često koristi hladne, strateške izraze, Bžežinski ne krije da Sjedinjene Države treba da deluju kao globalna imperijalna sila — ali na moderan, nekolonijalan način. On predlaže "imperijalno upravljanje bez imperijalne dominacije", zasnovano na mreži vojnih baza, političkog uticaja, tehnološke nadmoći i kontrole medija.

 

Vizija sveta nakon Amerike

 

Bžežinski upozorava da će, ukoliko SAD izgube primat u Evroaziji, ceo svetski poredak postati nestabilan. On vidi globalno vođstvo Amerike kao garanciju međunarodne stabilnosti, čak i ako je to vođstvo nepopularno u mnogim delovima sveta.

 

Zaključak

 

„Velika šahovska tabla“ nije samo knjiga, već strateški dokument jedne epohe američke politike. Ona nudi jasan uvid u način razmišljanja američkih elita — svet je teren igre, a narodi i države su figure koje se pomeraju u korist jednog globalnog hegemona.

Dve i po decenije kasnije, mnogi događaji — od ukrajinske krize do američkog prisustva u Aziji — potvrđuju da se ta partija i dalje igra, po pravilima koja je Bžežinski prvi jasno postavio.