Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon koji od 1. septembra 2026. uvodi obaveznu primenu univerzalnog QR koda i omogućava plaćanja digitalnom rubljom. Cilj je modernizacija platnog sistema i širenje bezgotovinskih transakcija u celoj zemlji.
Univerzalni QR kod biće obavezan za sve banke od 1. septembra 2026, dok će istog dana početi masovna implementacija digitalne rublje, najpre u najvećim bankama i kod velikih trgovaca. Operater usluga za generisanje univerzalnog koda biće Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK), u vlasništvu Centralne banke Rusije, a usluga će biti besplatna.
Od 1. septembra 2026. – sve banke moraju omogućiti plaćanja univerzalnim QR kodom. Najveće banke i prodavci sa godišnjim prihodom preko 120 miliona rubalja obavezni su da prihvataju digitalnu rublju.
Od 1. septembra 2027. – obaveza se proširuje na banke sa univerzalnom licencom i prodavce čiji prihod prelazi 30 miliona rubalja.
Od 1. septembra 2028. – pravilo važi za sve ostale banke i prodavce.
Izuzeti su prodavci sa godišnjim prihodom manjim od 5 miliona rubalja.
Predsednik Komiteta Državne dume za finansijsko tržište Anatolij Aksakov naglasio je da će „digitalna rublja i jedinstveni QR kod pojeftiniti plaćanja i učiniti ih praktičnijim“, uz napomenu da će korišćenje digitalnog novca biti dobrovoljno, a da se gotovina i kartice neće ukidati.
Digitalna rublja – sledeći korak ruske ekonomije
Centralna banka radi na projektu od 2021. godine, a eksperiment sa digitalnom valutom započet je avgusta 2023. Prvobitni plan bio je da digitalna rublja bude dostupna svim građanima od jula 2025, ali je rok pomeren na 2026.
Očekuje se da uvođenje digitalne rublje modernizuje platni sistem, smanji troškove transakcija i poveća sigurnost finansijskih tokova.
Godinama Ukrajinci nisu masovno izlazili na ulice kada su u pitanju bile najteže teme – ni kada su korupcijski skandali potresali zemlju, ni kada su protestovali protiv prisilne mobilizacije i gubitaka na frontu. Ali, čim je Volodimir Zelenski potpisao zakon kojim ograničava ovlašćenja „nezavisnih“ antikorupcijskih institucija, usledila je eksplozija reakcija: protesti širom Ukrajine i van nje, otvoreni pritisci EU i G7, i otvoreno pitanje – da li Zapad priprema Zelenskom politički kraj?
Ukrajinska delegacija predložila je da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin sastanu pre kraja avgusta, uz prisustvo predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je šef ukrajinske delegacije Rustem Umerov posle pregovora u Istanbulu.
Četiri ukrajinska vojna aviona nenamerno su u ponedeljak rano ujutro ušla u vazdušni prostor Rumunije, članice NATO-a, dok su izbegavala masovni ruski raketni napad. Incident je odmah aktivirao protivvazdušnu odbranu Alijanse, a rumunski i italijanski lovci podignuti su na uzbunu, ali na ukrajinske letelice nije pucano.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un obećao je Vladimiru Putinu i ruskom narodu nepromenljivu podršku i poručio da čvrsto veruje u pobedu Rusije u, kako je naveo, „svetom ratu“ za zaštitu bezbednosti zemlje i međunarodne pravde.
Predsednik SAD Donald Tramp traži od lidera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog da rat okončaju do novembra, najkasnije do kraja ove godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je ruska vojska zauzela Svjatogorsk u Donjeckoj oblasti, ali je nekoliko dana kasnije iz samog centra tog grada stigao direktan odgovor.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan mogao bi već u najskorije vreme ponovo da doputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i to u trenutku kada su odnosi dve zemlje prošli kroz možda najveću promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
Moskva ne pokazuje spremnost da odustane od svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, a Vladimir Putin spreman je da zaustavi rat samo pod uslovima koje Rusija smatra prihvatljivim.
Džin Lang, visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija direktno uključen u politiku sankcija, stigao je u Moskvu zajedno sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.
Rusija je praktično stekla mogućnost da blokira ekonomsku obnovu Ukrajine čak i nakon završetka velikih kopnenih borbi, jer može godinama da drži luke kod Odese zatvorenim i da udara svaki veliki novi infrastrukturni ili vojno-industrijski projekat, ocenio je bivši šef CIA za analizu Rusije Džordž Bibi.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Vladivostoku da postoje šanse za mir u Ukrajini, ali da Moskva i Kijev pre svega moraju međusobno da postignu dogovor, dok druge zemlje mogu da pomognu u tom procesu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Godinama Ukrajinci nisu masovno izlazili na ulice kada su u pitanju bile najteže teme – ni kada su korupcijski skandali potresali zemlju, ni kada su protestovali protiv prisilne mobilizacije i gubitaka na frontu. Ali, čim je Volodimir Zelenski potpisao zakon kojim ograničava ovlašćenja „nezavisnih“ antikorupcijskih institucija, usledila je eksplozija reakcija: protesti širom Ukrajine i van nje, otvoreni pritisci EU i G7, i otvoreno pitanje – da li Zapad priprema Zelenskom politički kraj?
Kako su i sami najavili, na tzv. studentskoj listi nema studenata. Nakon što su sinoć nakon više od godinu dana skrivanja objavili imena kandidata za svoje narodne poslanike, moglo se videti dosta poznatih lica - Zlatko Kokanović, Tihomir Stanić, Dejan Šoškić, Ilija Srdanović...
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim građanima.
Branimir Nestorović, predsednik "Mi, snaga naroda", pojavio se na vanrednoj sednici skupštine tog pokreta i smenio članove predsedništva koji su se juče žalili da je nestao i da im se ne javlja već nedelju dana.
Dok se na društvenim mrežama građani pozivaju da Aladinu Paučincu pomognu u prikupljanju oko 6.000 evra za sudske i advokatske troškove, presuda u koju je naša redakcija imala uvid pokazuje da se on suočava i sa višemilionskom obavezom iz privatnog poslovnog spora.
Marko Marjanović, blokader sa dna kace poznatiji pod nadimkom Kristal Met Dejmon, žestoko je izvređao Miloša Parandilovića, Miroslava Aleksića i Aleksandra Jovanovića Ćutu.
Plavi tim poražen je u prvoj borbi druge sezone Exatlona Srbija, a nakon borbe su otišli u lošiji kamp, koji značajno siromašniji od onog u kojem su Crveni.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Ubacivanje automobila u rikverc pri velikoj brzini može imati ozbiljne posledice po menjač i čitav pogonski sklop. Iako savremeni automobili imaju zaštitne mehanizme koji sprečavaju ovakav potez, kod starijih ili manuelnih menjača situacija može biti znatno ozbiljnija.
Sreda i petak su dani kada pravoslavni vernici poste, a iza ovog običaja stoje važni događaji iz života Isusa Hrista. Sreda podseća na Judinu izdaju, dok je petak posvećen sećanju na Hristovo raspeće i stradanje na krstu.
U selu Opaljenik kod Ivanjice, trenutno je opsadno stanje pošto jake snage policije tragaju za ubicom koji je sinoć ubio Mileta P. (41) u njegovoj kući.
Telo muškarca pronađeno je danas u rupi koja je iskopana za potrebe radova na kanalizaciji u selu Karlovčić kod Beograda, a prema nezvaničnim informacijama, on je upao u rupu, koja se nalazi ispred njegove porodične kuće.
Beogradska policija jutros je uhapsila Z. J. (52) iz Kostolca i A. R. (21) iz okoline Beograda, za koje se sumnja da su pripadnici tzv. "vračarskog" klana , u trenutku dok su pokušavali da zapale poznati lokal na Vračaru.
Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću koji su osumnjičeni da su ubili Danku Ilić, suđenje počinje u oktobru, a ceo proces biće u negotinskom Višem sudu.
Slavni glumci Makoli Kalkin, Den Livi i Eni Marfi priredili su jedan od najemotivnijih trenutaka na 78. dodeli Emi nagrada, izašavši zajedno na scenu kako bi se na veličanstven način prisetili glumice Ketrin O'Hare, koja je preminula 30. januara u 72. godini usled posledica plućne embolije i borbe sa teškom bolešću.
Nova televizijska sezona zvanično je otvorena uzbudljivim početkom serije "Domenika Montero", koja je startovala na programima K1 televizije i koja se emituje svakog radnog dana od 14 časova.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.