Skandinavksa tajna izašla na videlo: Kako je jedna evropska zeljma za malo postala nuklearna sila

Ispod Kraljevskog instituta za tehnologiju u Stokholmu, u tajnim podzemnim tunelima, decenijama je skrivana jedna od najmisterioznijih priča Hladnog rata — razvoj švedskog nuklearnog oružja. Daleko od miroljubive neutralnosti, Švedska je imala ambicije da postane nuklearna sila.

Početak programa

Nakon atomske bombe na Hirošimu 1945. godine, švedska vlada u tajnosti pokreće nuklearni program. Mane Siegban, nobelovac i ključna figura u fizici, smatra da Švedska mora imati vlastito nuklearno oružje za očuvanje nezavisnosti u bipolarnoj eri. Osnovan je FOA, institut za odbrambena istraživanja, gde su radili vrhunski stručnjaci poput Sigvarda Eklunda, koji je precizno izračunao kritičnu masu plutonijuma neophodnu za bombu.

Reaktor R1 i proizvodnja plutonijuma

R1, prvi nuklearni reaktor Švedske, radio je od 1954. do 1970. godine u podzemnoj pećini. Iako je službeno opisan kao eksperimentalni reaktor, njegova konstrukcija odgovara proizvodnji plutonijuma za oružje. Tokom rada, R1 je proizveo oko 250-300 kilograma plutonijuma — dovoljno za 20-25 nuklearnih bombi.

Saradnja u regionu

Švedska je u projektu imala saveznike: Norveška je obezbeđivala tešku vodu, Švajcarska je snabdevala preciznom opremom, a Danska je kroz Grenland isporučivala uranijum. Ova tajna mreža omogućavala je švedski napredak u nuklearnim istraživanjima.

Naoružanje i dostava

Razvijena je raketa Robot 330 sa dometom od 500 km, sposobna da nosi nuklearnu bojevu glavu. Projekt je zaustavljen pod pritiskom SAD, ali je pokazao da je Švedska imala jasne planove za taktičko nuklearno oružje.

Tajni nuklearni testovi

Između 1957. i 1959. godine Švedska je izvela podzemne eksplozije u Nausti. Zvanično opisane kao konvencionalne, ali seizmički i drugi podaci ukazuju na eksperimentisanje sa nuklearnim materijalom. Postoje indicije i o testu 1961. godine.

Politika i pritisci

Iako su švedski lideri poput premijera Erlandera bili protivnici odustajanja, politički pritisci, naročito od SAD, kao i potpisivanje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja 1968. godine, okončali su program. Američki ekonomski pritisak na švedsku industriju bio je presudan.

Šta je ostalo?

Zvanično, program je ugašen, a nuklearni materijal iskorišćen za civilne potrebe. Međutim, mnoge tajne ostaju – od nejasnog rasporeda plutonijuma do uticaja naučnih saznanja koja su ostala skrivena.