Auu... Evropa vezana lancima za Ameriku - Šokantne brojke pokazale sve!

Dok Evropa ubrzano povećava vojnu potrošnju, brojke pokazuju da je i dalje u velikoj meri zavisna od američkog oružja i novca.

Vašington je u 2024. godini za vojsku izdvojio skoro 1.000 milijardi dolara, što je čak 37 odsto ukupne svetske potrošnje i dve trećine rashoda svih NATO članica zajedno. Samo za 2025. američki budžet za odbranu premašiće hiljadu milijardi dolara, uključujući sredstva za istraživanja, nabavku oružja i održavanje globalne mreže baza.

Evropa – sve više troši, ali i dalje kaska

Evropske članice NATO zajedno su potrošile oko 454 milijarde dolara, gotovo duplo manje od Amerike. Iako mnoge države pod pritiskom Vašingtona konačno ispunjavaju cilj od 2 odsto BDP-a za vojsku, samo tri – Poljska (4,5%), Litvanija (4%) i Letonija (3,7%) – premašuju novi prag od 3,5 odsto. Dugoročni plan saveza predviđa da do 2035. sve članice ulažu 5 odsto BDP-a.

Evropa kupuje – Amerika isporučuje

Evropske vojske najveći deo ključne opreme i dalje nabavljaju u SAD. Čak 64 odsto ukupnog uvoza oružja evropskih članica NATO dolazi iz Amerike, pre svega kada je reč o borbenim avionima, helikopterima i protivraketnim sistemima. Lokalna industrija opstaje u segmentima poput brodogradnje i oklopnih vozila, ali bez američke tehnologije Evropa teško može da izgradi samostalnu odbranu.

Ko plaća NATO?

NATO se formalno finansira zajedničkim budžetom vrednim oko 4,6 milijardi evra godišnje, gde SAD i Nemačka imaju najveći udeo – po oko 16 odsto. Međutim, mnogo veći su tzv. „indirektni troškovi“: prisustvo desetina hiljada američkih vojnika u Evropi, finansiranje operacija, kao i milijarde dolara pomoći Ukrajini.

Evropa možda povećava izdatke i kupuje više oružja nego ikada, ali vojni balans u NATO i dalje je neupitan – bez američkog novca, tehnologije i trupa, savez ne bi mogao da funkcioniše. Amerika ostaje stub odbrane, dok se evropske prestonice tek pripremaju za skupe i dugoročne reforme koje bi im donele veću samostalnost.