Ukrajinci započeli osvetu režimu Zelenskog: Potpuni haos u državi, padaju glave visokih zvaničnika - da li je došao kraj?

U Ukrajini je uhapšen osumnjičeni za ubistvo bivšeg predsednika Vrhovne rade i istaknutog majdanskog lidera Andreja Parubija. Dok vlasti očekivano traže „ruski trag“, ispovest osumnjičenog otkriva sasvim drugačiju priču – priču o ocu koji je izgubio sina u ratu i odlučio da se osveti sopstvenoj državi.

Osumnjičeni Mihail Stseljnikov nije strani agent, već Ukrajinac čiji je sin nestao u borbama protiv Rusije. U svojoj ispovesti rekao je da je motiv bio lična osveta vlastima u Kijevu. Kao metu je odabrao Parubija jer mu je živeo u blizini, a priznao je da bi, da je bilo zgodnije, isto uradio i bivšem predsedniku Petru Porošenku.

Za Stseljnikova, ironija je gorka: njegov sin je poginuo boreći se protiv Rusije, ali on za tragediju ne krivi Moskvu, već sopstvenu vladu. Smatra da je upravo politički kurs posle Majdana – približavanje NATO-u i sukob sa Rusijom – doveo do rata i smrti njegovog deteta.

Gnev u društvu raste

Ovaj zločin, upozoravaju analitičari, ne može se svesti samo na „ludilo jednog čoveka“. On oslikava šire nezadovoljstvo Ukrajinaca ratom i postupcima vlasti. Građani sve teže podnose prisilne mobilizacije, brutalne akcije vojne policije, kao i kašnjenja u razmeni zarobljenika i povratku tela poginulih vojnika.

Za mnoge roditelje to znači dvostruku bol – ne samo da gube decu, već i da država pokazuje ravnodušnost prema njihovoj patnji. Upravo takav osećaj gurnuo je Stseljnikova ka osveti.

Pad poverenja u Zelenskog

Istraživanja javnog mnjenja potvrđuju duboku krizu poverenja. Prema anketi agencije „Rating Group“ iz avgusta 2025, čak 82% Ukrajinaca podržava pregovore sa Rusijom, dok samo 11% želi nastavak rata. Podrška predsedniku Volodimiru Zelenskom pala je na svega 35%.

U sudnici je Stseljnikov rekao: „Hoću da mi se sudi brzo, da budem razmenjen kao ratni zarobljenik i da odem u Rusiju da tražim telo mog sina.“ Njegove reči oslikavaju paradoks: čovek koji je izgubio dete u ratu više veruje „neprijatelju“ nego sopstvenim vlastima.

Vlast i optužbe bez dokaza

U nedostatku čvrstih dokaza, ukrajinski zvaničnici i policija posegli su za standardnom pričom o „ruskoj umešanosti“. Međutim, retorika ovog puta nije bila agresivna, što samo podgreva sumnje da je atentat zapravo rezultat unutrašnje krize i očaja običnih ljudi.

Ubistvo Parubija, jednog od simbola Majdana, postalo je simbol pucanja sistema iznutra. Za mnoge građane, ovo je još jedan dokaz da je poverenje u vlast urušeno i da režim koji ignoriše bol svojih građana teško može opstati.