Evropa da se spremi za hladnu zimu: Dramatično upozorenje iz Moskve

"Gazprom" je saopštio da je do kraja avgusta nadoknađeno samo dve trećine gasa povučenog iz evropskih skladišta prošle zime i da je manjak od 18,9 milijardi kubnih metara bio drugi najveći ikada zabeležen za taj datum

Evropska unija bi se mogla suočiti sa velikom nestašicom gasa ako region pogodi hladna zima, upozorio je izvršni direktor "Gazproma" Aleksej Miler.

Pozivajući se na podatke kompanije Gas Infrastructure Europe (GIE), "Gazprom" je saopštio da je do kraja avgusta nadoknađeno samo dve trećine gasa povučenog iz evropskih skladišta prošle zime, nakon pet meseci ubrizgavanja. Manjak od 18,9 milijardi kubnih metara bio je drugi najveći ikada zabeležen za taj datum.

"Gazprom", koji je ranije bio glavni dobavljač EU, dramatično je smanjio svoj izvoz u EU pre tri godine, nakon zapadnih sankcija i sabotaže gasovoda "Severni tok". Ruski gas je činio 40 odsto ukupnog uvoza EU pre eskalacije sukoba i uvođenja jednostranih sankcija od strane Brisela.

- Sada vidimo kako se situacija stalno pogoršava. O tome smo pričali. Proći će još jedna godina, i gde bi to moglo da ode? Ovo bi moglo postati pravi problem, čak i ako zima bude uobičajeno hladna - rekao je Aleksej Miler ruskoj novinskoj agenciji TASS.

Foto: EPA

Miler je upozorio da EU ne shvata u potpunosti obim izazova u vezi sa punjenjem podzemnih skladišta gasa pre grejne sezone i da je ostalo malo vremena za rešavanje ovog problema. EU uvozi skoro 90 odsto prirodnog gasa, a Rusija i dalje isporučuje značajan deo uprkos sankcijama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je plan za postepeno ukidanje ruske nafte i gasa do 2027. godine u okviru strategije "RipauerEU", čiji je cilj ubrzanje prelaska na obnovljive izvore energije.

Plan je naišao na otpor Mađarske i Slovačke, koje u velikoj meri zavise od ruskog gasa. Bratislava je prvobitno blokirala 18. paket sankcija EU usmeren na ruski energetski i finansijski sektor, navodeći rizike od nestašica i skokova cena, dok se Budimpešta pridružila vetu i insistirala na ustupcima u pogledu energetike i pravila "RipauerEU". Blok je konačno usvojio paket u avgustu nakon što je prevazišao protivljenje obe zemlje.

Moskva je te mere nazvala samouništavajućim, kriveći ih za vrtoglavi rast cena