Amerikanci ignorišu pravo mora – svet ćuti, tenzije rastu!(VIDEO)

Naoružani pripadnici RM SAD ukrcali su se na venecuelanski brod za lov na tune, sa posadom od devet ribara radi pretresa, dok je isti plovio u venecuelanskim vodama.

Zaustavljanje venecuelanskog ribarskog broda, od strane razarača RM SAD u vodama koje Venecuela smatra svojim teritorijalnim vodama još jednom potvrđuje intenzivne geopolitičke tenzije između Karakasa i Vašingtona.

Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova Venecuele, pripadnici američke moprnarice su se bez dozvole ukrcali na civilno plovilo sa devet ribara dok se ono nalazilo unutar venecuelanske jurisdikcije.

Iako Sjedinjene Američke Države nisu odmah komentarisale incident, on se logično nadovezuje na širu strategiju vojnog pritiska na venecuelansku vladu, posebno u svetlu događaja iz avgusta iste godine, kada je administracija predsednika SAD Donalda Trampa naložila raspoređivanje ratnih brodova u Karibima, zvanično u cilju borbe protiv narko-kartela.

Ovakva vrsta intervencije nije samo bezbednosno pitanje, već ima duboke političke i pravne implikacije. S jedne strane, ona se može posmatrati kao deo regionalne strategije odvraćanja, usmerene protiv država koje Vašington percipira kao "neposlušne" ili koje sarađuju sa rivalima SAD – poput Rusije, Kine i Irana.

Venecuela se već godinama nalazi pod sankcijama, političkom izolacijom i diplomatskim pritiskom, a prisustvo američkih vojnih plovila u njenom neposrednom okruženju jasno šalje poruku: svaka aktivnost koja se protivi američkim interesima može biti predmet nadzora, pa i intervencije.

S druge strane, incident otvara ozbiljna pitanja u vezi sa međunarodnim pravom i poštovanjem suvereniteta. Ukoliko se potvrdi da je do ukrcavanja došlo unutar teritorijalnih voda Venecuele, radilo bi se o očiglednom kršenju Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS), kojom se garantuje nepovredivost teritorijalnih voda svake suverene države.

U tom kontekstu, postupak američke strane ne može se opravdati čak ni pozivanjem na borbu protiv organizovanog kriminala, jer svaka takva akcija mora imati osnov u međunarodnim sporazumima i saradnji, a ne u jednostranim vojnim potezima.

Pored pravnih i političkih dimenzija, incident ima i snažnu simboličku težinu. Ukrcavanje na civilni brod sa ribarima — bez obzira na to da li se radi o operaciji izviđanja, kontrole ili zastrašivanja — nosi poruku demonstracije sile.

S druge strane, Karakas incident koristi za unutrašnju mobilizaciju koristeći politički narativ: spoljnog neprijatelja koji ugrožava narod i državu. Time se održava retorika "opkoljene tvrđave", koja je već godinama stub propagandne legitimacije vladajuće elite.

U širem smislu, ovaj događaj nije izolovan incident, već simptom nestabilne i potencijalno opasne dinamike u karipskom regionu.

Preplitanje bezbednosnih operacija, političkih ciljeva i ignorisanja međunarodnih normi doprinosi eroziji već poljuljanog međunarodnog poretka.

U tom kontekstu, pitanje više nije samo šta se desilo na jednom ribarskom brodu, već dokle velike sile mogu ići u demonstraciji moći bez posledica po globalnu stabilnost i pravni poredak.