Veoma loše vesti za Rusiju: Šok u Kremlju, nisu ovo očekivali - šta to radi saveznik Moskve?!

Saveznik Rusije Kirgistan se poslednjih meseci sve više okreće Zapadu, posebno kompanijama iz Velike Britanije, u procesu privatizacije strateških nalazišta.

Ruski ocenjuju da ovaj kurs podseća na raniji model koji je primenjen u Kazahstanu, kada su veliki prirodni resursi postali predmet interesa stranih korporacija, navodi ruski portal Politnavigator.

Poseta predstavnika Rotšild grupe

Potvrda jačanja saradnje stigla je nakon posete delegacije kompanije Rothschild & Co, koju je predvodila Arijel Maljar de Rotšild, članka uprave kompanije. Ona se u Biškeku sastala sa predsednikom Sadirom Žaparovim, koji je naglasio da posetu vidi kao „važan znak poverenja“. Prema dostupnim informacijama, razgovori su uključivali i pitanje eksploatacije uranijuma.

U avgustu je državna kompanija „Kirgizaltin“ najavila pripreme za privatizaciju rudnika i rudarskih pogona, što je otvorilo vrata potencijalnim stranim investitorima. Ruski analitičar Nikita Mendkovič ocenjuje da se radi o važnom nacionalnom resursu koji bi mogao doći pod kontrolu britanskih kompanija „po niskoj ceni“.

Prethodni pokušaji i nastavak pregovora

Još 2023. tadašnji premijer Akilbek Žaparov vodio je pregovore sa Arijel Rotšild o mogućem preuzimanju uranijumskih nalazišta i rudarskog kombinata u Kara-Baltinu, uz razmatranje mogućnosti uvođenja britanskih pravnih standarda u poslovanje. Posle curenja informacija, proces je bio privremeno zaustavljen u proleće 2024. godine.

Sada su pregovori obnovljeni, a Biškek pokazuje spremnost da se u većoj meri osloni na saradnju sa Londonom, smatrajući da više nema potrebe da čeka odobrenje Moskve.

Šira politička dimenzija

U analitičkim krugovima smatra se da je jačanje saradnje sa Velikom Britanijom povezano i sa poslednjim inicijativama unutar Organizacije turskih država, gde se razvija i vojno-politički okvir saradnje.

Paralelno sa ekonomskim procesima, u zemlji su pokrenute inicijative koje uključuju uklanjanje sovjetskih spomenika, preimenovanje ulica sa ruskim nazivima i smanjenje statusa ruskog jezika. Kritičari smatraju da se time stvara prostor za „brisanje“ ruskog kulturnog i političkog prisustva u regionu.

Istovremeno se beleže i slučajevi pritisaka na pojedine proruske aktiviste i organizacije, što analitičari povezuju sa jačanjem zapadnog uticaja po modelu koji se ranije mogao videti u Azerbejdžanu.