Francuska blokirana: Novi premijer ne postoji, budžet propao, narod u šoku!

Šta se dešava Francuskoj nakon šokantne ostavke premijera Sebastijana Lekornua? Ovo pitanje se sve češće postavlja u francuskim medijima.

Lekornuova iznenadna ostavka gurnula je Francusku u dublju političku krizu i ostavlja francuskom predsedniku Emanuelu Makronu malo opcija.

Francuska je bačena u još jedan period političkih turbulencija nakon iznenadne ostavke premijera Sebastijana Lekornua u ponedeljak, što ga čini premijerom koji je bio najkraće na čelu vlade u modernoj francuskoj istoriji.

Lekornu je bio peti premijer predsednika Emanuela Makrona od 2022. godine i treći od prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora.

Ti izbori su ostavili Francusku sa neodlučnim parlamentom, podeljenim u tri bloka: predsednikov centristički savez, levičarsku koaliciju i krajnje desničarski Nacionalni skup.

Nijedan nema funkcionalnu većinu, a svaki je više fokusiran na zaoštravanje svog stava pred predsedničku trku 2027. godine nego na kompromis.

Politička kriza je takođe i finansijska. Francuski deficit je blizu 6% BDP-a - dvostruko više od ograničenja EU - a njen dug je među najvišim u bloku.

Usvajanje budžeta štednje kroz ovu fragmentiranu skupštinu već je koštalo posla dvojicu Lekornuovih prethodnika, a Lekornu je brzo shvatio da će doživeti istu sudbinu.

Negativne reakcije na njegova imenovanja u kabinet potvrdile su to. Ponovnim imenovanjem mnogih poznatih lica u nedelju uveče, Lekornu je razljutio i saveznike i protivnike.

Konzervativci su rekli da postava nije predstavila obećani "raskid" sa prošlom politikom, dok su drugi to odbacili kao dokaz da francuski predsednik Emanuel Makron i dalje odbija da napravi bilo kakve kompromise.

Sada teret pada direktno na francuskog šefa države, koji se suočava sa malo lakih opcija.

Opcija 1: Imenovanje novog premijera

Najneposredniji korak bi bio imenovanje drugog premijera. Teoretski, Makron bi mogao ponovo da pokuša sa nekim iz sopstvene centrističke alijanse, ali Lekornuov brzi pad je pokazao granice tog pristupa. Svaka vlada koju vodi isključivo njegov tabor verovatno će se suočiti sa istim protivljenjem drugih stranaka.

Jedna alternativa bi bila da se pogleda dalje od svoje baze, možda imenovanjem umerene ličnosti iz opozicije ili čak tehnokrata koji se smatra neutralnijim.

Međutim, ovo nosi značajne rizike. Imenovanje levog krila bi verovatno primoralo Makrona na kompromis oko ekonomskih reformi, posebno oko njegove kontroverzne reforme penzionog sistema.

Dok bi izbor nekoga sa desnice mogao da otuđi levicu i podstakne više glasova o nepoverenju.

U oba slučaja, Makron bi se kladio na dobru volju stranaka koje se već pozicioniraju za predsedničku trku 2027. godine.

Opcija 2: Ponovno raspuštanje Narodne skupštine

Ustavno moguće, s obzirom na jednogodišnje ograničenje nakon poslednjeg raspuštanja, ovo bi vratilo birače na birališta u roku od 20 do 40 dana.

Ipak, novi izbori bi verovatno reprodukovali iste podele ili čak ojačali krajnje desničarski ili levičarski blok.

Prevremeni izbori 2024. godine su široko viđeni kao pogrešna procena, što je dovelo do trenutnog parlamenta bez posla.

Predsednik je dosledno izražavao nevoljnost da se kocka sa još jednim raspuštanjem, ali ako se zastoj nastavi i ne bude usvojen budžet, pritisak da se vrati na birače može postati ogroman.

Opcija 3: Makronova ostavka

Radikalnija mogućnost je da sam Makron podnese ostavku, što zahtevaju delovi opozicije, posebno levica.

Ukoliko podnese ostavku, ustav predviđa da predsednik Senata Žerar Larše privremeno preuzme dužnost, a novi predsednički izbori biće organizovani u roku od 20 do 50 dana.

Ovaj scenario, međutim, ostaje malo verovatan. Makron je više puta obećao da će služiti do 2027. godine, insistirajući da neće odustati od svog mandata.

Opcija 4: Impičment predsednika

Korak još dalje od ostavke bilo bi smenjivanje sa funkcije od strane parlamenta.

Ovaj scenario najglasnije zagovara krajnje levičarska stranka Nepokorena Francuska (LFI), koja dugo tvrdi da je Makronovo vođstvo postalo nespojivo sa vršenjem njegovog mandata.

Ustavna reforma iz 2007. godine pruža pravni put: u slučajevima „kršenja dužnosti očigledno nespojivog sa vršenjem mandata“, predsednik može biti smenjen.

Ali proces je izuzetno komplikovan. Od svog nastanka, postupak nikada nije uspeo.

Šta se dešava sa budžetom?

Za sada, Francuska je pod privremenom administracijom. Kao i nakon pada vlade Fransoa Bajrua u septembru, Lekornu i njegovi ministri mogu samo da upravljaju svakodnevnim poslovima. Ne mogu da uvode velike reforme ili da vrše značajna imenovanja.

To znači da Lekornuov tim ne može da unapredi najhitniji zadatak sa kojim se Francuska suočava - usvajanje budžeta za 2026. godinu.

Njegova ostavka učinila je prezentaciju budžeta u ponedeljak zastarelom, a nova vlada će sada morati da sastavi i brani novi zakon o finansijama u parlamentu.

Prema francuskom zakonu, predlog treba da bude podnet do 13. oktobra kako bi se omogućilo vreme za raspravu i preispitivanje ustava.

Ali ovaj rok je nemoguće ispuniti, čak i ako se novi premijer brzo imenuje, jer bi priprema revidiranog budžeta trajala nedeljama.

Parlament bi mogao da glasa samo o prihodnom delu budžeta, osiguravajući da država može da nastavi sa prikupljanjem poreza.

Još jedno rezervno rešenje bilo bi usvajanje "posebnog zakona" kojim se privremeno produžava budžet iz prethodne godine, što se i dogodilo 2025. godine.

Ovo bi omogućilo državi da nastavi sa finansiranjem javnih usluga dok se politički pregovori odugovlače.