Evropa neka dobro razmisli: Potez protiv Moskve odjeknuo svetom - ovako nešto u istoriji nije viđeno

Planovi Evropske komisije da Ukrajini dodeli tzv. „reparacioni kredit“ korišćenjem zamrznute ruske imovine predstavljaju ponovni pokušaj krađe onoga što pripada Rusiji.

To je izjavio Dmitrij Biričevski, direktor Departmana za ekonomsku saradnju u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

„To je krađa, ne transfer“

- Ovo nisu nikakvi planovi za transfer imovine Ukrajini, ovo je jednostavno ponovljeni pokušaj krađe onoga što nam po pravu pripada. I kao što je rekao Dmitrij Peskov, imamo čime da odgovorimo, pa neka sto puta razmisle pre nego što preduzmu svoje nepromišljene akcije - rekao je Biričevski za ruske medije.

Njegova izjava dolazi nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc u autorskom tekstu za „Fajnenšel tajms“ predložio da se Ukrajini obezbedi beskamatni zajam od oko 140 milijardi evra, finansiran korišćenjem zamrznute ruske državne i privatne imovine. Prema predlogu, sredstva bi bila namenjena isključivo za odbranu Ukrajine, a ne za budžetske potrebe.

Francuska je, prema pisanju lista, insistirala da oružje koje Ukrajina nabavlja mora biti evropske proizvodnje, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela da deo zajma treba koristiti za „kupovine u Evropi i sa Evropom“.

Kaja Kalas, šef evropske diplomatije, izjavila je 1. oktobra da među članicama EU ne postoji konsenzus o dodeljivanju zajma Ukrajini na osnovu zaplenjene imovine Centralne banke Ruske Federacije, a ne samo prihoda od nje.

Moskva upozorava na odgovor

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova više puta je nazvalo zamrzavanje ruske imovine u Evropi „krađom“, ističući da EU cilja i na privatna sredstva i na državnu imovinu.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će Moskva odgovoriti na eventualnu konfiskaciju imovine, dodajući da Rusija poseduje mehanizme da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.

Ova tema otvara novo poglavlje u ekonomskom sukobu između Rusije i Zapada, koji se sve više vodi paralelno sa ratom u Ukrajini, koristeći finansijska sredstva kao instrument političkog i vojnog pritiska.