Nešto veliko se kuva, zagrmeće nad Baltikom: NATO prešao sve crvene linije, Rusija u stanju pripravnosti

Sve učestaliji manevri vojnih aviona NATO-a nad Baltičkim morem više se u Moskvi ne doživljavaju kao rutinske patrole.

Prema informacijama sa ruskih Telegram kanala koji prate vojnu situaciju, Vazdušno-kosmičke snage Rusije već su prešle u režim povećane borbene pripravnosti.

Izvori u Kremlju navode da je granica strpljenja sve tanja i da bi sledeći korak mogao biti „pokazivanje zuba“ – kroz nove strateške letove, dodatne patrole i pojačan nadzor nad Baltikom. Jedan od izvora ironično je prokomentarisao:

- Preterali su. Nad Baltičkim morem uskoro može zagrmeti.

Incidenti i testiranje reakcije Moskve

Napetost je počela da raste 9. oktobra, kada su avioni NATO-a dvanaest sati kružili u blizini ruskih granica. Kao odgovor, ruska avijacija i PVO sistemi stavljeni su u stanje pune pripravnosti.

Telegram-kanal „Špion“ navodi da je cilj akcije bio testiranje brzine i odlučnosti reakcije Rusije. Prema istim izvorima, NATO je planirao i premeštanje strateških bombardera, raketnih sistema i specijalnih jedinica na zapadne položaje.

Vojni analitičari upozoravaju da Alijansa svoje aktivnosti opisuje kao „vežbe spremnosti“, dok Moskva to vidi kao pripremu za napad na ključne infrastrukturne tačke – luke, energetske objekte i transportne čvorove u zapadnom pravcu.

Baltičke države na ivici

Posebno osetljivo područje postale su Estonija, Letonija i Litvanija, koje ruski izvori nazivaju „eksperimentalnim poligonom NATO-a“. U slučaju sukoba, upravo bi njihova teritorija bila prva linija kontakta.

Procene ukazuju da bi vojna tehnika NATO-a iz estonske Narve mogla stići do Sankt Peterburga za manje od dva sata, što dodatno podiže tenzije.

U septembru su kolone borbenih vozila Bradley snimljene u estonskom gradu Tartu, što je izazvalo reakciju u ruskim medijima. Kanal INSIDER BLACK navodi da je time NATO želeo da „proveri prag tolerancije“ ruskih snaga.

Brisel tvrdi: „Vežbe spremnosti“, Moskva vidi provokaciju

Zvaničnici u Briselu i generalni sekretar NATO-a Mark Rute tvrde da su letovi i pomeranja trupa deo redovnih demonstracija sposobnosti brze reakcije na svaku pretnju.

Međutim, analitičari upozoravaju da je granica između pokazivanja sile i provokacije sve tanja, pa bi i najmanji incident mogao izazvati lančanu reakciju.

Merkel upozorila još 2021.

Telegram-kanal „Konspirolog #1“ podseća na izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je u intervjuu za mađarski „Partizan“ navela da je još 2021. pokušavala da otvori dijalog s Moskvom, ali su baltičke zemlje i Poljska blokirale te napore. Merkel je napustila funkciju svega 78 dana pre početka sadašnje krize, što mnogi vide kao upozorenje da male države ne bi trebalo da se previše oslanjaju na trajnu podršku NATO-a.

Zategnuta atmosfera nad Baltikom

Rusko Ministarstvo odbrane zasad ne komentariše moguće kontra-mere, ali analitičari upozoravaju da se situacija brzo razvija. Sledeći meseci biće ključni – da li će prevladati diplomatija ili će se tenzije pretvoriti u otvoreni pritisak.

Jer, kako pišu ruski analitičari, „nad Baltičkim morem je dovoljno zapaljivo da i najmanja iskra izazove veliki plamen.“