Trka za šefa UN počela: Dve žene se bore za Guterešovo mesto

Novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija biće izabran sledeće godine za petogodišnji mandat koji počinje 1. januara 2027. godine.

Među potencijalnim kandidatima već su se izdvojila tri imena iz Latinske Amerike, od kojih su dve žene što je u skladu s rezolucijom koja ohrabruje i podstiče kandidovanje žena.

Počela "trka" za glavnog sekretara UN

Zvanična trka za naslednika aktuelnog generalnog sekretara Antonija Gutereša počeće kada Savet bezbednosti UN u kojem je 15 članica, pet stalnih i 10 rotirajućih, kao i predsednik Generalne skupštine UN, koju čine 193 članice, upute zajednički poziv za nominacije, a taj poziv očekuje se do kraja godine, pojašnjava Rojters.

Kandidata mora da predloži jedna država članica UN, a iako se u praksi poštuje regionalna rotacija, Rojters ističe da se kandidature mogu očekivati i van redosleda.
Nakon što je Portugalac Gutereš izabran 2016. godine, iako je tada bilo predviđeno da sekretar dođe iz istočne Evrope, sledeća regija po nepisanom pravilu je Latinska Amerika.

Dve žene iz Južne Amerike

Među prvim najavljenim kandidatima je bivša predsednica Čilea Mišel Bačelet, koju će zvanično kandidovati predsednik Gabrijel Borić. Bačelet je bila i visoka komesarka UN za ljudska prava (2018–2022) i izvršna direktorka UN Women (2010–2013).

Kostarika će kandidovati bivšu potpredsednicu Rebeku Grinspen, sadašnju generalnu sekretarku UN Konferencije za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

Treći kandidat iz regiona je Rafael Grosi iz Argentine, aktuelni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) od 2019. godine, koji je potvrdio kandidaturu 3. septembra ove godine.

Savet bezbednosti UN će tajnim glasanjem, rangirati kandidate sve dok se ne postigne konsenzus.
Glasački listići stalnih članica sa pravom veta (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska) razlikovaće se bojom od onih ostalih članica.

Da bi bio izabran, kandidat mora da dobije najmanje devet glasova bez veta u Savetu bezbednosti, a odluka se zatim upućuje Generalnoj skupštini UN, koja po tradiciji samo potvrđuje izbor.
UN su poslednjih godina pokušale da povećaju transparentnost procesa, koji se dugo smatrao netransparentnim, navodi Rojters.

Nova rezolucija

Generalna skupština je u septembru 2025. usvojila rezoluciju kojom se traži da svi kandidati dostave javno dostupne vizije, otkriju izvore finansiranja kampanje i, ukoliko već rade u sistemu UN, razmotre privremeno povlačenje kako bi se izbegao sukob interesa.

U rezoluciji se takođe izražava "žaljenje što nijedna žena nikada nije bila generalni sekretar UN" i podstiču države članice da "ozbiljno razmotre kandidature žena".
Prema Povelji UN, generalni sekretar je "glavni administrativni službenik" svetske organizacije, dok zvanični sajt UN opisuje tu funkciju kao "istovremeno diplomata, advokat, državni službenik i izvršni direktor".

Trenutno, UN imaju više od 30.000 civilnih zaposlenih i sprovode 11 mirovnih misija sa oko 60.000 pripadnika vojske i policije.

Redovni godišnji budžet UN iznosi 3,7 milijardi dolara, dok je budžet za mirovne operacije 5,6 milijardi dolara.

Iako je formalna moć ograničena, jer vojna ovlašćenja i sankcije leže u Savetu bezbednosti, generalni sekretar raspolaže značajnim političkim i simboličkim uticajem na globalnom nivou.