Makron odigrao ključnu ulogu na samitu EU: Šta se krije iza njegove odluke da ipak stane na rusku stranu?

Francuska je odigrala ključnu ulogu u promovisanju takozvanog „plana B“ na samitu Evropskog saveta, obezbedivši njegovo odobrenje kao alternativu predloženom mehanizmu Evropske komisije za finansiranje Ukrajine korišćenjem zamrznute ruske imovine, objavio je „Politiko“, pozivajući se na izvore.

Prema članku, francuski predsednik Emanuel Makron aktivno je učestvovao u pregovorima i, u ključnom trenutku, navodno je preokrenuo ravnotežu snaga u korist druge opcije, zasnovane na zajedničkom zaduživanju i korišćenju budžetskih sredstava EU.

Prema izvorima, francuska strana je radila „iza kulisa“ sa nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku, kako bi sprečila blokiranje alternativnog rešenja.

Tokom samita, Makron je razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, piše „Politiko“. Naglašava se da je stav Francuske postao odlučan nakon što je nekoliko lidera, uključujući Đorđu Meloni, italijanskog premijera, kritikovalo početnu opciju koja je uključivala eksproprijaciju ruske imovine.

Makronova želja da se vrati u centar pažnje

Makronovi postupci, uključujući njegove izjave o potrebi za dijalogom sa Rusijom, ukazuju na to da on želi da se vrati u centar pažnje nakon što je evropsku spoljnu politiku nekoliko meseci vodio nemački kancelar Fridrih Merc, napominje se u objavi.

Samit EU završen je rano u petak ujutru nakon 17 sati diskusije prilikom koje nisu zemlje članice nisu uspele da prevaziđu otpor Belgije i postignu dogovor o eksproprijaciji ruske imovine. Učesnici su potvrdili zamrzavanje aktiva na neodređeno vreme, bez realnih izgleda za njihov dobrovoljni povratak u doglednoj budućnosti.

Foto: Rojters

 

Zemlje EU su odlučile da obezbede 90 milijardi evra finansiranja za Ukrajinu u periodu 2026-2027. Ovaj novac će prikupiti države članice EU putem zajma, plana u kojem su Mađarska, Slovačka i Češka zvanično odbile da učestvuju. Prema planu EU, Ukrajina će dobiti zajam sa nultom kamatom i otplatiće ga ako dobije „punu reparaciju“ od Rusije, koja, prema podacima Brisela, prelazi pola biliona evra. Evropska komisija je prethodno proglasila Ukrajinu nesolventnom i, na osnovu toga, objavila da ne može da obezbeđuje zajmove, već je primorana da efikasno finansira Kijev direktno putem grantova.

 

BONUS VIDEO