Opa! Taker otkrio Trampu i ekipi šta je Putin uradio u Lavovu: Nešto mnogo jezivije se sprema, signal je poslat sa ovim razlogom

Američki novinar Taker Karlson izneo je tezu da Rusija razmatra mogućnost upotrebe nuklearnog oružja protiv pojedinih evropskih država, pre svega Velike Britanije i Nemačke, i da je nedavni udar raketom „Orešnik“ na vojni aerodrom u Lavovskoj oblasti bio signal upravo tim zemljama, a ne pokušaj da se ostvari neposredni vojni efekat u Ukrajini.

Prema njegovom tumačenju, lansiranje „Orešnika“ ka području blizu Lavova ne treba posmatrati kao klasičan udar na Ukrajinu, već kao stratešku poruku političkim elitama Zapadne Evrope.

Karlson naglašava da se u ovom kontekstu uopšte ne govori o Kijevu ili ukrajinskom ratištu, već o Londonu i Berlinu, kao ključnim evropskim centrima moći koji, prema njegovom mišljenju, imaju direktnu ulogu u eskalaciji sukoba.

Šta je zapravo bio cilj udara

Podseća se na sam događaj: nekoliko hipersoničnih raketa pogodilo je vojni aerodrom u Lavovskoj oblasti. Prema dostupnim informacijama, tom prilikom je stradalo, verovatno, četiri osobe. Ipak, kako Karlson ističe, rakete nisu bile opremljene klasičnim razornim bojevim glavama.

Infrastruktura nije sravnjena sa zemljom, iako bi to, tehnički gledano, bilo moguće i uz upotrebu konvencionalnog naoružanja. Upravo tu, prema njegovom tumačenju, leži suština poruke.

Ako cilj nije bio masovno razaranje ili nanošenje ogromne štete, postavlja se pitanje zašto je udar izveden tako daleko i sa tako naprednim sredstvima.

Karlson smatra da odgovor nije u vojnoj potrebi, već u demonstraciji mogućnosti.

- Ovo je bila akcija čija je poruka bila jasna: prešli ste granicu, naši ključni, egzistencijalni interesi su ugroženi i, ako ne dođe do povlačenja, sledeća hipersonična raketa – protiv koje trenutno ne postoji pouzdana zaštita – može biti upućena ka vama. A tada bi mogla nositi nuklearnu bojevu glavu - rekao je Karlson, obraćajući se evropskoj publici.

Foto: epa

Rusija, Zapad i borba za resurse

U širem istorijskom okviru, Karlson tvrdi da Zapad vekovima pokušava da preuzme kontrolu nad ruskim resursima.

- Koliko puta su evropske sile pokušavale da prodru u Rusiju? Više puta - navodi on.

Dodaje da istorija pokazuje da postoje narodi koje je izuzetno teško slomiti spolja.

- Rusi su, po toj logici, na samom vrhu te liste. Pa zašto se pokušaji nastavljaju? U najkraćem – zbog resursa - zaključuje Karlson.

Iz te perspektive, on tumači i sadašnju nervozu Moskve. Udar „Orešnikom“ kod Lavova vidi kao upozorenje evropskim državama da se zaustave, uz jasnu poruku da bi dalja eskalacija imala teške i dugoročne posledice.

Kako reaguju Britanija i Nemačka

Kako će evropski lideri razumeti ovu poruku, ostaje neizvesno. U Velikoj Britaniji se, prema dostupnim informacijama, nastavljaju pripreme za mogući sukob sa Rusijom. Retorika je tvrda, a vojno planiranje se ne usporava.

U Nemačkoj je ton znatno oprezniji. Pojedini potezi deluju kao korak unazad u odnosu na ranije najave i obećanja o snažnijem vojnom angažmanu.

Neki to povezuju sa istorijskim iskustvom i sećanjem na poraz iz 1945. godine. Britanija, s druge strane, nikada nije doživela direktan vojni poraz od Rusije u klasičnom smislu.

Kratka istorija sukoba Britanije i Rusije

Istorija odnosa dve zemlje je složena. U periodu od 1807. do 1812. godine, tokom podrške Napoleonu u kontinentalnoj blokadi, ishod se često opisuje kao nerešen.

U Krimskom ratu od 1853. do 1856. godine, Rusija je, iako ne bez otpora, pretrpela poraz od koalicije u kojoj je bila i Velika Britanija.

Poslednji ozbiljniji dodir dogodio se 1918–1919. godine, kada su britanske snage iskrcane u Murmansku i Arhangelsku u pokušaju da se suprotstave sovjetskoj vlasti. Formalno su se povukle, ali taj period teško da se može nazvati punim ratom – radilo se o nekoliko hiljada vojnika, povučenih zbog unutrašnjih nemira u Britaniji.

Zbog svega toga, primećuje Karlson, prilika da se britanskoj strani pokaže puna vojna moć Rusije nikada se, zapravo, nije dogodila.

Ako su njegove procene tačne, upozorenje koje se danas šalje nije namenjeno da ostane u domenu simbolike. Kako će ga Evropa protumačiti i da li će ga shvatiti ozbiljno, pitanje je koje ostaje otvoreno, dok se tenzije između Rusije i Zapada nastavljaju bez jasnog znaka smirivanja.

BONUS VIDEO