Operacija "Slobodna Kuba": Tramp postavio rok, komunizam mora da padne do ovog datuma! Marko Rubio sprema konačnu osvetu

Vašington procenjuje da je Kuba ušla u najdublju krizu u poslednjim decenijama i razmatra strategiju koja bi mogla dovesti do promene vlasti u Havani do kraja 2026. godine.

Administracija Sjedinjenih Država, predvođena predsednikom Donaldom Trampom, postavila je kao strateški cilj promenu vlasti na Kubi do kraja 2026. godine, piše Volstrit Žurnal, pozivajući se na izvore bliske Beloj kući i američkim bezbednosnim krugovima. Prema tim navodima, u Vašingtonu se procenjuje da se Kuba nalazi u najtežoj ekonomskoj i političkoj situaciji u poslednjih nekoliko decenija, što se opisuje kao retka prilika za preokret u Havani.

Američki zvaničnici smatraju da je kubanska ekonomija blizu potpunog sloma, između ostalog zbog prekida ili smanjenja isporuka nafte iz Venecuele. Energetski problemi, hronične nestašice osnovnih namirnica, rast inflacije i pad životnog standarda, prema procenama iz Vašingtona, stvaraju ambijent u kojem bi pojačan spoljašnji pritisak mogao dovesti do ozbiljnih potresa unutar sistema.

Vašington traži pukotine unutar kubanskog sistema

Prema pisanju lista, američka administracija još nema jasno definisan operativni plan za svrgavanje vlasti, ali intenzivno sarađuje sa kubanskim organizacijama i grupama u egzilu u Sjedinjenim Državama. Fokus tih kontakata je identifikovanje pojedinaca unutar kubanskog državnog i bezbednosnog aparata koji bi bili spremni na pregovore o kontrolisanom uklanjanju komunističkog rukovodstva i političkom prelazu.

Strategija koju razmatra Vašington podrazumeva kombinaciju ekonomskog pritiska, diplomatske izolacije i ciljane destabilizacije, sa ciljem dodatnog slabljenja funkcionisanja države i narušavanja lojalnosti unutar vladajućih struktura. U tom kontekstu, američki zvaničnici navodno analiziraju i nedavne poteze SAD protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, uključujući tajne dogovore i pokušaje njegovog uklanjanja, kao potencijalni model — ali i upozorenje — za kubansko rukovodstvo.

Foto: Shutterstock

 

Poseban značaj ima i lični faktor u američkoj administraciji. Državni sekretar Marko Rubio, koji potiče iz porodice kubanskih emigranata, već godinama se profilisao kao jedan od najtvrđih zagovornika oštre politike prema Havani. U Vašingtonu se njegovo zalaganje često predstavlja kao borba za „oslobađanje Kube“, ali je očigledno da pitanje ostrva za Rubija ima i snažnu ličnu, ideološku i političku dimenziju.

Kuba, kojom Komunistička partija vlada gotovo sedam decenija, suočava se sa dodatnim izazovom iz američke perspektive — nedostatkom snažne i organizovane unutrašnje opozicije. Uprkos dugogodišnjoj ekonomskoj blokadi i konstantnom pritisku Sjedinjenih Država, politički sistem je ostao relativno stabilan, što svaki pokušaj spoljne intervencije čini rizičnim i nepredvidivim.

Analitičari koje citira Volstrit Žurnal upozoravaju da bi svaka tranzicija vlasti u Havani bila izuzetno kompleksna i potencijalno opasna po širi region. Neuspešan ili haotičan pokušaj promene režima mogao bi izazvati dugotrajnu nestabilnost na Karibima, nove migracione talase i dodatno zaoštravanje odnosa među velikim silama.

 

BONUS VIDEO