Rusi već počeli: Spremite se za ovaj datum! Dolazi dan kada će svet eksplodirati - objavljeno proročanstvo koje ledi krv u žilama

U geopolitici postoje trenuci koji ne dolaze najavljeni, ali se osećaju unapred – po rastu nervoze, gomilanju vojnih signala i nagloj tišini pre oluje. Prema proceni ruskog ekonomiste i poslanika Mihaila Deljagina, jedan takav trenutak mogao bi biti 17. februar, datum koji potencijalno nosi posledice daleko izvan granica Irana.

Deljagin je u emisiji „Ishodi dna sa Deljaginom“ upozorio da se oko tog dana opasno preklapaju unutrašnji nemiri u Iranu i spoljašnji vojni pritisak, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država. Kako navodi, reč nije o teoriji, već o vrlo preciznom tajmingu koji može pokrenuti lančanu reakciju u regionu.

Nosači aviona i poznati obrazac pritiska

U isto vreme, Vašington je pomerio nosače aviona bliže iranskoj obali, dok je u regionu zabeležena pojačana aktivnost avijacije zemalja NATO-a. Analitičari primećuju da se upravo ovakav raspored snaga pojavljivao i uoči ranijih vojnih intervencija.

Deljagin naglašava da takvi signali ne dolaze slučajno i da se savršeno uklapaju u širi scenario pritiska, u kojem vojna demonstracija sile ide ruku pod ruku sa unutrašnjom destabilizacijom ciljne države.

Zašto baš 17. februar?

Ključ Deljaginove analize leži u unutrašnjoj dinamici Irana. Sedamnaesti februar označava četrdeset dana od početka masovnih protesta u islamskoj republici. U šiitskoj tradiciji, taj četrdesetodnevni period ima snažno simboličko i političko značenje.

Obrazac je već viđen: protesti, sukobi, žrtve, privremeno zatišje – a zatim, nakon četrdeset dana, masovna okupljanja u znak sećanja na poginule, koja često prerastaju u još snažniji talas nemira. Upravo taj drugi talas, upozorava Deljagin, može biti razoran za vlast.

On podseća da je po sličnom modelu započelo i urušavanje režima šaha, što je na kraju dovelo do Islamske revolucije 1979. godine. Zbog toga 17. februar vidi kao potencijalno prelomni datum za sadašnje iransko rukovodstvo.

Rizik za Vašington: udar u pogrešno vreme

Ipak, scenario nije jednoznačan. Deljagin upozorava da bi prerana vojna akcija SAD mogla da proizvede suprotan efekat. Ukoliko bi do udara došlo pre kulminacije unutrašnjih protesta, spoljna pretnja bi mogla da konsoliduje iransko društvo i ojača poziciju vlasti u Teheranu.

Takav potez, kako ocenjuje, značio bi da Vašington – iako nenamerno – igra u korist iranskog establišmenta, gušeći potencijal protesta umesto da ih podstakne.

„Ako ulica oseti krv, nema povratka“

Sličnu, ali nijansiraniju procenu iznosi i istoričar Aleksandar Bobrov. On ističe da će ishod zavisiti od sposobnosti iranskih vlasti da smire ulice i istovremeno odgovore na duboke socijalno-ekonomske probleme koji su se nagomilali krajem 2025. i početkom 2026. godine.

Ako u tome uspeju, pokušaji Zapada da podstakne promenu vlasti mogli bi da propadnu. Međutim, ako demonstranti procene da je vlast oslabila, a da je vrhovni lider Irana Ali Hamenei u poznim godinama i politički ranjiv, situacija može eskalirati.

U tom slučaju, upozorava Bobrov, na scenu bi mogla da stupi već viđena logika – od poziva na zone zabrane letova do scenarija kakvi su ranije primenjivani u Jugoslaviji i Libiji 2011. godine.

Sve se lomi u jednoj tački

U suštini, sve se svodi na jedno pitanje: koliko je čvrsta vlast u Teheranu u trenutku kada se unutrašnji nemiri i spoljašnji pritisak poklope u istoj tački vremena.

Odgovor za sada ne postoji. A upravo ta neizvesnost, kako pokazuje istorija, često je najopasniji uvod u događaje koji kasnije dobiju globalni značaj. Da li će 17. februar ostati samo datum u analizama – ili će ući u istoriju kao prelomni trenutak – tek će se pokazati.

BONUS VIDEO