Rute ponizio Evropu pred svima: Bez Amerike ste nula, možete samo da sanjate o odbrani!

Analitičari ističu da je neophodno jasno definisanje strateških interesa Evrope, uključujući identifikaciju i reagovanje na različite pretnje, kako bi se smanjila zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.

Napori za osamostaljenje evropskog bezbednosnog sektora podrazumevaju razmatranje inovativnih tehnologija i usklađivanje vojnih strategija, uz postavljanje cilja značajnog napretka do 2030. godine.

Generalni sekretar NATO Mark Rute bio je izuzetno direktan tokom sastanka sa poslanicima Evropskog parlamenta.

- Ako neko misli da Evropska unija, ili Evropa u celini, može da se odbrani bez Sjedinjenih Američkih Država, neka nastavi da sanja. Ne može. A ako bi Evropa želela da zameni američko nuklearno odvraćanje, postojeće obaveze u oblasti vojne potrošnje morale bi da se udvostruče. Tako da, eto, srećno s tim - rekao je Rute.

Njegove izjave izazvale su burne reakcije među delom poslanika Evropskog parlamenta.

Bivši holandski premijer ranije je već iritirao pojedine evroposlanike snažnom odbranom interesa američkog predsednika Donalda Trampa na Arktiku, a pažnju je izazvao i kada je Trampa nazvao "taticom".

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro reagovao je dan kasnije porukom na društvenim mrežama:

- Evropljani mogu i moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost. Čak se i Sjedinjene Američke Države s tim slažu. To je evropski stub NATO - poručio je Baro.

Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares izneo je drugačiji predlog:

- Moramo da idemo ka evropskoj vojsci. Potpuno sam svestan da se to ne radi preko noći. Evropi su potrebni svi oblici odvraćanja - ekonomsko, političko i bezbednosno – ali u sopstvenim rukama - naglasio je on.

Međutim, ideja evropske vojske godinama izaziva više pitanja nego odgovora. Ostaje nejasno da li bi to bila vojska Evropske unije ili šire Evrope, nova struktura kojom se komanduje iz Brisela ili unapređena verzija postojećih vojnih formacija.

Sofija Beš, viša saradnica Karnegijevog fonda za međunarodni mir u Vašingtonu, ocenjuje da je koncept namerno ostavljen neodređenim.

- Za pristalice je to vizionarski cilj, a za kritičare simbol preteranih ambicija, dovoljno nejasan da se nikada ozbiljno ne uđe u razradu detalja - navela je ona.

Ipak, iza javno neusaglašenih tonova postoji saglasnost da evropske članice NATO moraju da preuzmu veći deo bezbednosnog tereta. NATO mora da postane "evropskiji" kako bi zadržao svoju snagu, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.

Evropa mora da stane na noge do 2030.

NATO je prošle godine najavio povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto nacionalnog dohotka do 2035. godine. Evropska unija, koja među svojih 27 članica ima 23 države NATO, pokrenula je plan vojne potrošnje vredan 800 milijardi evra.

- Evropljani se kreću u pravom smeru i mogu to da iznesu - rekao je za Gardijan Kamil Gran, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO.

On je dodao da je reč o dugoročnom procesu.

Radi se o kontinuiranom naporu tokom više godina, o nabavci i razvoju pravih kapaciteta kako bi se smanjila zavisnost od SAD.

Gran ističe da 2030. godina ne predstavlja precizan rok, već strateški cilj.

- Ne možemo reći da će Evropa od 1. januara 2030. biti potpuno autonomna, ali taj datum je važan jer kreatori politike, na osnovu upozorenja bezbednosnih službi o mogućem ruskom napadu, smatraju da Evropa do tada mora da ima uverljivo odvraćanje - rekao je on.

Podrška SAD pod znakom pitanja

Pretnje Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom i njegova promenljiva podrška Ukrajini dovele su u pitanje pouzdanost američkih bezbednosnih garancija.

Tobijas Bilstrom, bivši ministar spoljnih poslova Švedske, smatra da bi SAD ipak reagovale u slučaju aktiviranja Člana 5 NATO, ističući da i Vašington ima stratešku korist od saveza, posebno kroz vojni značaj skandinavskih zemalja.

Ipak, deo analitičara smatra da je poverenje ozbiljno narušeno.

- Među evropskim donosiocima odluka gotovo da više ne postoji iluzija da se mogu osloniti na američke bezbednosne garancije. Rizik je da potrošimo ogromne količine novca, a da za deset ili petnaest godina i dalje ne budemo znatno nezavisniji od SAD, jer sredstva nisu ulaganja koordinisano i strateški - upozorila je Sofija Beš.

 

VIDEO BONUS