(VIDEO) Rusi otkrili nove jezive vesti o Venecueli! Mnogo je gore nego što smo mislili - ovakva akcija nikada nije viđena

Većina informacija o američkoj operaciji usmerenoj na hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, sprovedenoj u noći između 2. i 3. januara, dolazi iz američkih izvora. Međutim, događaji te noći imali su i veliki broj neposrednih svedoka – stanovnika Karakasa koji su se pukim slučajem našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Njihova svedočenja prikupila je dopisnica ruskog lista Kommersant, koja se u tom trenutku nalazila u venecuelanskoj prestonici.

Noć udara i vojna baza Fort Tiuna

Prema izjavama očevidaca, tokom noći operacije pod vatrom se našlo više strateški važnih objekata u Karakasu. Najteži udar pretrpela je vojna baza Fort Tiuna – ogroman, zatvoreni kompleks koji faktički funkcioniše kao „država u državi“. Na njegovoj teritoriji nalaze se Ministarstvo odbrane, Generalštab, vojna akademija, kao i skladišta municije i vojne opreme.

Još u vreme Uga Čavesa, u blizini vojnih objekata počela je izgradnja stambenih naselja namenjenih porodicama vojnog i civilnog osoblja. Jedan stariji stanovnik Karakasa ocenjuje da je time svesno stvaran „živi štit“ za slučaj vojnog sukoba.

 

 

„To je bio pravi pakao“

Uprkos obezbeđenju, kontrolnim punktovima i naoružanim vojnicima, ulazak u bazu, prema svedočenjima, nije bio naročito težak. Nakon provere dokumenata, strogi izrazi lica vojnika menjali su se u suzdržane osmehe uz komentar: „Rusi“. Unutrašnjost kompleksa podeljena je visokim ogradama – betonskim oko vojnih objekata i žičanim oko stambenih zona.

Razaranja se, na prvi pogled, ne primećuju, jer su oštećeni objekti duboko u unutrašnjosti baze, gde je civilima pristup zabranjen.

Stanovnik Fort Tiune po imenu Frevi kaže da je noć počela snažnom detonacijom.

- To je bio pravi pakao. Probudila nas je strašna tutnjava, zidovi kuće su se tresli - priča on. Kako navodi, on i supruga su prišli prozoru i videli helikopter kako lebdi vrlo nisko iznad susedne zgrade.

- Zatim je počeo da puca – ne po nama, već po obližnjem vojnom objektu. Bili smo užasnuti i odmah smo legli na po -  Posle rafala usledile su snažne eksplozije.

Panika i bekstvo građana

Kada su se kasnije usudili da ponovo pogledaju kroz prozor, prizor ih je zaprepastio. Ljudi su sa decom istrčavali iz kuća, pokušavali da automobilima napuste područje, stvarajući ogromne saobraćajne gužve.

- Svi su bežali kao mravi - kaže Frevi. On i njegova supruga odlučili su da ostanu, jer, kako priznaju, nisu znali kuda bi mogli da pobegnu. „Još uvek se ne osećam bezbedno“, dodaje on uz napet osmeh.

Posebno ga je iznenadilo ponašanje pojedinih komšija koji su, uprkos opasnosti, mirno stajali na prozorima i snimali događaje mobilnim telefonima, čak i nakon što im je udarni talas razbio stakla.

Zašto PVO nije reagovala?

Američka operacija otvorila je brojna pitanja, a jedno od ključnih jeste zašto protivvazdušna odbrana Venecuele praktično nije reagovala.

Jedan od lidera „Sijera Maestre“, jedne od najuticajnijih provladinih paravojnih formacija poznatih kao „kolektivosi“, tvrdi da je PVO namerno isključena.

- Naša protivvazdušna odbrana nije delovala. Neko je očigledno umešao prste. Svi sistemi su bili isključeni - kaže on, insistirajući na anonimnosti.

Prema njegovim rečima, CIA je temeljno pripremala operaciju i uspela da potkupi značajan broj vojnika, nudeći im sume koje se u venecuelanskim uslovima smatraju veoma velikim. „Imali su mnogo pomagača iznutra, ljudi koji su poznavali situaciju i mogli da organizuju sabotaže“, dodaje sagovornik.

„Vlast u senci“

Razgovor se vodi u četvrti 23 de Enero, poznatom uporištu najuticajnijih kolektivosa. Na ulicama ovog dela grada često se može videti više ljudi u uniformama sa automatskim oružjem nego civila. Ove paravojne strukture faktički deluju kao „vlast u senci“, pomažući državi u kontroli stanovništva.

- Podržavamo Delsi Rodrigez i priznajemo je kao vrhovnog komandanta - kaže jedan od predstavnika grupe. On dodaje da su Sjedinjenim Državama potrebni venecuelanska nafta i resursi, ali da je razgovor moguć samo uz međusobno poštovanje.

- To mora biti dijalog dva predsednika za pregovaračkim stolom.

Udari po civilnim četvrtima

Iako se može učiniti da je operacija pogodila ograničen broj vojnih ciljeva, razaranja i svedoci nasilja prisutni su širom Karakasa, piše Kommersant.

U četvrti El Atijo, tokom napada na telekomunikacione tornjeve, jedan projektil pogodio je stambenu zgradu. Snimci eksplozije brzo su se proširili društvenim mrežama i privukli pažnju brojnih novinara. Vlasnik kuće rekao je da želi samo jedno – da živi u miru.

Stanovnica tog kraja, Marija, priseća se da ju je usred noći probudila snažna tutnjava. „Nisam mogla da verujem da se to zaista dešava. Probudila sam muža i vikala: ‘Bombarduju nas!’“, kaže ona. Dodaje da je dan kasnije bila u potpunom šoku kada je videla razmere razaranja.

Slična svedočenja dele i dve starije žene koje sede u parku nekada popularne turističke četvrti El Atijo. Danas je park uglavnom prazan, a suvenirnice zatvorene.

- Kuće su se tresle, čuli smo pucnjeve. Pogledale smo kroz prozor i videle samo dim iznad brda. Na internetu smo odmah videle šta Amerikanci rade - kaže jedna od njih.

- Prvih dana ovde nije bilo nikoga, vladala je potpuna tišina. Sada se ljudi polako vraćaju. Verujem da ćemo se i mi uskoro vratiti normalnom životu - zaključuje druga.

BONUS VIDEO