Naoružani ljudi u vojnoj uniformi primećeni su na tankerima takozvane ruske „flote u senci“, saopštila je Ratna mornarica Švedske, upozoravajući na novi bezbednosni izazov u Baltičkom i Severnom moru.
Zapadni vojni i bezbednosni analitičari ocenjuju da bi na tankerima mogli da se nalaze pripadnici jedne poznate privatne vojne kompanije, angažovane radi zaštite brodova i tereta od mogućih zaplena, inspekcija ili sabotaža.
Šta je „flota u senci“
Pod pojmom „flota u senci“ podrazumeva se mreža uglavnom starih tankera, često sa nejasnom vlasničkom strukturom i promenljivim zastavama, koji se koriste za izvoz ruske nafte i naftnih derivata mimo režima sankcija. Ti brodovi neretko isključuju transpondere, menjaju rute i koriste složene logističke šeme kako bi prikrili poreklo tereta.
Iako se formalno vode kao civilni trgovački brodovi, sve je više indicija da njihova uloga prevazilazi klasični komercijalni transport.
Bezbednosni rizik za evropske vode
Prisustvo naoružanih ljudi na tankerima koji prolaze kroz evropske morske koridore otvara ozbiljna pitanja bezbednosti. U slučaju incidenta, takvi brodovi mogu predstavljati direktan rizik za trgovačku plovidbu, pomorske patrole i energetske infrastrukturne pravce.
U Stokholmu se posebno naglašava da militarizacija civilnih brodova komplikuje primenu međunarodnog pomorskog prava i dodatno otežava sprovođenje sankcija protiv ruskog energetskog sektora.
Zapadne zemlje poslednjih meseci sve otvorenije upozoravaju da „flota u senci“ postaje ne samo ekonomski, već i bezbednosni problem, sa potencijalom da izazove ozbiljne incidente na moru.
Širi kontekst
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku pojačanih tenzija u regionu Baltičkog mora, gde su već zabeleženi slučajevi sabotaže podmorskih kablova, gasovoda i energetske infrastrukture. U tom kontekstu, svaki nagoveštaj prisustva paravojnih struktura na civilnim brodovima dodatno pojačava zabrinutost zapadnih bezbednosnih službi.
Nakon što je Rusija privremeno obustavila napade na ukrajinsku energetsku mrežu do 1. februara, što je predstavljeno kao gest usmeren ka podršci mirovnim pregovorima i ublažavanju humanitarne krize usled ekstremne hladnoće, usledio je talas ponovljenih udara na ključne objekte i infrastrukturu širom Ukrajine.
Rusija ne planira povlačenje iz Odeske i Nikolajevske oblasti sve dok se Ukrajini ne preseče izlaz na Crno more, tvrdi vojni komentator Viktor Baranec, ocenjujući da je reč o dugoročnom strateškom cilju Moskve, a ne o privremenoj vojnoj operaciji.
Državni dug Nemačke porastao je gotovo za petinu od početka 2021. godine, dostigavši u trećem kvartalu 2025. godine najviši nivo u istoriji zemlje, pokazuju proračuni agencije RIA Novosti na osnovu podataka nemačkog Zavoda za statistiku Destatis.
Odnosi unutar NATO-a danas podsećaju na brak koji se nalazi na ivici razvoda, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorius, ocenjujući da Alijansa prolazi kroz ozbiljnu fazu preispitivanja poverenja i zajedničkih prioriteta.
Vojni stručnjak Aleksandar Stepanov izneo je šokantnu tvrdnju da bi zajedničko lansiranje ruskih raketnih sistema „sarmat“ i „orešnik“ bilo dovoljno da u potpunosti neutrališe celokupnu vojnu infrastrukturu NATO pakta u Evropi.
Finska je ušla u NATO računajući da će se Rusija urušiti i da će Helsinki iz takvog raspleta moći nešto da izvuče, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Letonija se praktično pretvorila u saučesnika ukrajinskih napada dronovima na Rusiju, jer ne sprečava bespilotne letelice koje iz ukrajinskog pravca idu ka ruskoj teritoriji, izjavio je britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris.
Najveća opasnost za NATO nije spoljni neprijatelj, već unutrašnje raspadanje transatlantskog saveza, poručio je poljski premijer Donald Tusk, upozoravajući da zapadne države moraju hitno da zaustave trend slabljenja jedinstva unutar alijanse.
Zemlje Evropske unije i NATO-a pokušavaju da u Baltičkom moru isprobaju mehanizme kontrole i blokiranja međunarodne plovidbe, kako bi ih kasnije koristile protiv država koje Zapad smatra „nepoželjnim“, izjavio je ruski diplomata Artjom Bulatov.
Zapadne zemlje mogle bi da pokušaju da preko evropskog kontingenta od oko 10.000 ljudi uspostave vojno prisustvo u Ukrajini, počevši od Odese i crnomorskog pravca, ocenio je vojni stručnjak i penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk.
Prema pisanju britanskog lista The Sun, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu poslao je ozbiljno upozorenje državama za koje Moskva veruje da imaju ulogu u napadima na rusku teritoriju.
Rusija je poslednjim porukama svog državnog vrha jasno stavila do znanja da više ne želi da prelazi preko poteza koje smatra direktnom pretnjom po svoju bezbednost, a u Moskvi sve otvorenije poručuju da bi dalja eskalacija u blizini ruskih granica mogla da izazove konkretan odgovor.
Ruske snage izvele su snažan raketni udar na objekat u selu Prikolotne u Harkovskoj oblasti, a prema tvrdnjama proruskih izvora, meta je bio važan punkt ukrajinske vojske u kojem su se nalazili i strani vojni stručnjaci.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nakon što je Rusija privremeno obustavila napade na ukrajinsku energetsku mrežu do 1. februara, što je predstavljeno kao gest usmeren ka podršci mirovnim pregovorima i ublažavanju humanitarne krize usled ekstremne hladnoće, usledio je talas ponovljenih udara na ključne objekte i infrastrukturu širom Ukrajine.
Blokaderska banda umislila je da ima pravo da deli pravdu, a najbolji dokaz za to je današnji haos ispred Pravnog fakulteta - za taj događaj su direktno odgovorni zlikovci blokaderi, ali oni za sve pokušavaju da okrive građane koji su bili blokirani.
Zastrašujuća scena odvila se danas ispred Pravnog fakulteta u srcu Beograda, gde se u Bulevaru kralja Aleksandra okupila šačica blokadera i ponovo maltretirala građane koji su učestvovali u saobraćaju, a rezultat toga je stravičan - jedan automobil pokosio je starijeg čoveka na pešačkom prelazu.
Stariji čovek (90) koji je danas oboren ispred Pravnog fakulteta u Beogradu nakon što su blokaderi siledžije suprotno zakonu blokirali raskrsnicu i maltretirali građane onemogućavajući im da se slobodno kreću, nije teže povređen, saznaje Informer.
Ministarstvo unutrašnjih poslova se oglasilo danas povodom incidenata ispred Pravnog fakulteta sa apelom na uzdržanost od organizovanja i učešća u neprijavljenim javnim okupljanima.
Kao pravi krvoloci, predstavnici blokadera stajali sa strane i nemo posmatrali kako blokaderi tuku ljude. Pogledajte ko je sve prisustvovao skandaloznom incidentu ispred Pravnog fakulteta.
Blokaderi koji su kod Pravnog fakulteta, nezakonito blokirali ulicu i time izazvali tešku nesreću, nasrnuli su na vozača i i njegovo vozilo marke "opel", pri čemu su polomili stakla na automobilu, a sada uklanjaju snimak sa društvenih mreža kako im se identitet ne bi znao.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” upozorava krpelji mogu preneti ozbiljne bolesti, poput Lajmske bolesti i krpeljskog encefalitisa, te savetuje stroge mere opreza
"Srbijavoz" a.d. obaveštava korisnike usluga da je zbog smetnje na infrastrukturnim kapacitetima došlo do privremene izmene u organizaciji saobraćaja vozova za prevoz putnika.
Teretna vozila najviše čekaju na izlazu iz zemlje na graničnom prelazu Batrovci tri, a na Sremskoj Rači dva sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
U Višem sudu u Užicu danas je doneta presuda Branku Pušici koji je krajem 2024. godine svirepo ubio Ivanu i Predraga Novakovića u Arilju, a tim povodom obratio se Aleksandar Vučurović, punomoćnik porodica ubijenog bračnog para Ivane i Predraga Novakovića iz Arilja.
Branko Pušica (38) iz Arilja danas je pred Višim sudom u Užicu osuđen na sveukupnu kaznu na 20 godina zatvora za teško ubistvo bračnog para Ivane (37) i Predraga (40) Novaković iz Arilja 31. decembra 2024. godine.
Nakon što je pred Višim sudom u Užicu Branko Pušica (37) iz Arilja osuđen na sveukupnu kaznu zatvora od 20 godina za ubistvo bračnog para Ivane (37) i Predraga (40) Novaković iz Arilja 31. decembra 2024. godine, majka ubijene Ivane je rekla da je užasnuta presudom, ali da je očekivala ovakav ishod.
Turska glumica Afra Saračoglu (28), koja je igrala u nekim od najpopularnijih tamošnjih serija, na neočekivan način je odlučila da se bavi filmom i televizijom.
Vin Dizel i deo originalne glumačke postave kultne franšize "Fast & Furious" okupili su se u Kanu kako bi obeležili 25 godina od početka jedne od najpopularnijih akcionih saga u istoriji filma.
Iako krastavac deluje kao biljka koja se jednostavno uzgaja, ukoliko dinja, krompir i aromatično bilje rastu u njegovoj blizini mogu značajno da usporе njegov razvoj i umanje prinos.
Kupili ste jagode koje izgledaju savršeno, a nemaju skoro nikakav ukus? Uz dodatak šećera koji koriste i profesionalni kuvari jagode mogu postati mnogo slađe, sočnije i ukusnije za samo nekoliko minuta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar