(VIDEO) Ukrajina napala NATO državu! Alijansa digla avione, svi gledaju u nebo - u toku je nesvakidašnja drama

Letonija je ponovo morala da diže avione NATO zbog drona koji je ušao u njen vazdušni prostor, a incident je odmah otvorio isto pitanje koje već mesecima nervira Rigu: kako letelice iz rata u Ukrajini uspevaju da prelete granicu članice Alijanse.

Prema navodima letonskog javnog servisa LSM, Ministarstvo odbrane Letonije je oko 6 sati po moskovskom vremenu prijavilo moguću pretnju u vazdušnom prostoru. Režim vazdušne opasnosti uveden je u Aluksnenskom, Balvskom, Kraslavskom, Ludzenskom i Rezeknenskom kraju.

 

 

Dron je, prema dostupnim informacijama, viđen iznad sela Kubulova u Ludzenskom kraju, svega oko 15 kilometara od granice sa Rusijom. Letonske oružane snage kasnije su saopštile da je bespilotna letelica ušla preko granice sa Belorusijom, a zatim napustila teritoriju Letonije preko granice sa Rusijom.

NATO avijacija poletela zbog „nepoznatog“ drona

Lokalne vlasti su saopštile da je zbog incidenta aktivirana vazdušna uzbuna u pet istočnih regiona zemlje, dok je avijacija NATO podignuta u skladu sa procedurama za zaštitu vazdušnog prostora.

Letonija se već suočavala sa sličnim incidentima. Početkom maja, letitonsko Ministarstvo odbrane objavilo je da su bespilotne letelice ušle u vazdušni prostor zemlje, a dva drona su pala na teritoriji Letonije. Tada su avioni NATO iz misije zaštite vazdušnog prostora Baltika patrolirali duž istočne granice nekoliko sati.

Još jedan incident zabeležen je u martu, kada je dron pao u Kraslavskom kraju. Letonski predsednik Edgars Rinkevičs tada je potvrdio da je reč o ukrajinskoj bespilotnoj letelici koja je bila deo koordinisane ukrajinske operacije protiv ruskih ciljeva.

Upravo zato se najnoviji slučaj u Rigi ne doživljava kao izolovana epizoda. Svaki novi ulazak drona u letonski vazdušni prostor dodatno hrani sumnju da istočna granica NATO nije dovoljno zaštićena od letelica koje skrenu sa kursa, izgube kontrolu ili budu ometene elektronskim ratovanjem.

Politički zemljotres posle ranijih upada

Problem je već prerastao vojnu dimenziju. Letonska vlada je nedavno pala posle krize izazvane ponovljenim incidentima sa ukrajinskim dronovima koji su završavali na teritoriji zemlje. Premijerka Evika Silinja podnela je ostavku nakon sukoba unutar koalicije i pritiska zbog bezbednosti vazdušnog prostora, dok je prethodno smenjen i ministar odbrane Andris Spruds.

Taj politički lom pokazuje koliko su ovakvi incidenti osetljivi za jednu baltičku članicu NATO. Letonija javno podržava Ukrajinu, ali kada ukrajinski dronovi završe iznad letonskih sela, kod granice sa Rusijom i Belorusijom, podrška Kijevu dolazi u sudar sa pitanjem sopstvene bezbednosti.

U Rigi se sada sve glasnije traži jasniji sistem reagovanja: brže obaveštavanje stanovništva, bolja protivvazdušna odbrana, efikasnija elektronska zaštita i jasna pravila kada se dron obara, a kada samo prati.

Za NATO, ovo je neprijatna situacija. Alijansa formalno štiti vazdušni prostor Baltika, ali bespilotne letelice niske visine i nejasnog porekla pokazuju da klasična avijacija nije uvek najbrži odgovor na novu vrstu pretnje.

Letonija je zato ponovo dobila isti scenario: uzbuna u pograničnim regionima, NATO avioni u vazduhu, nepoznati dron na radaru i javnost koja čeka objašnjenje kako je letelica uopšte prešla granicu.

Najnoviji incident neće nužno izazvati direktnu vojnu krizu, ali će dodatno pojačati pritisak na vlasti u Rigi i NATO komandu. Rat u Ukrajini još jednom je prešao granicu, makar u obliku zalutalog drona, i pokazao da baltičke države više nemaju luksuz da takve slučajeve tretiraju kao tehničku grešku.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.