Klanica zbog ruske imovine! Besni žestok rat Francuske i Nemačke: Makron povukao iznenađujući potez, Berlinu je sve propalo...

Predlog Berlina da se više od 90 milijardi evra iz zamrznutih ruskih aktiva iskoristi za dalju kupovinu naoružanja u Sjedinjenim Američkim Državama nije dobio podršku unutar Evropske unije, piše nemački Špigel

Inicijativa je izneta tokom razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, ali je naišla na snažan otpor pojedinih ključnih evropskih zemalja.

Prema navodima Špigela, Francuska se otvoreno protivi toj ideji. Predsednik Emanuel Makron insistira da se zamrznuta ruska sredstva pre svega koriste za nabavku naoružanja proizvedenog u Evropi, kako bi se istovremeno pomoglo Ukrajini i ojačala evropska vojna industrija.

Strah Berlina od finansijskog tereta

Početkom decembra 2025. godine nemački kancelar Fridrih Merc planirao je sastanak u Briselu sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom, s ciljem da ubrza donošenje odluke o korišćenju zamrznutih ruskih aktiva za pomoć Kijevu, pisao je Fajnenšel tajms. Kako navodi list, stav Nemačke delimično je motivisan strahom da bi Berlin mogao da snosi najveći deo troškova za isporuke vojne opreme Ukrajini, ukoliko se ne pronađe širi evropski finansijski okvir.

Kasnije tokom istog meseca, nemačka agencija DPA, pozivajući se na diplomatske izvore, izvestila je da kancelar planira da ispuni zahtev Belgije i prebaci sredstva Centralne banke Rusije koja su blokirana u nemačkoj jurisdikciji. Međutim, u Nemačkoj se nalazi relativno mali iznos tih sredstava – svega nekoliko miliona evra, dok tačan iznos nikada nije zvanično objavljen.

Zamrznuta imovina i spor unutar EU

Savet Evropske unije je 12. decembra doneo odluku da se zamrzavanje ruskih aktiva produži na neodređeno vreme. Ukupna vrednost zamrznute imovine procenjuje se na oko 210 milijardi evra, čime je napušten dosadašnji sistem produžavanja sankcija na svakih šest meseci.

Kao odgovor na ovu odluku, Centralna banka Rusije podnela je tužbu u vrednosti od 18 biliona rubalja protiv belgijskog depozitara Euroclear, u kojem se nalazi najveći deo zamrznutih sredstava. Plan je bio da ova sredstva postanu deo mehanizma takozvanog „reparacionog kredita“ za Ukrajinu, ali države članice EU nisu uspele da postignu konsenzus o tom pitanju.

Kredit Ukrajini bez saglasnosti svih članica

Uprkos podelama, Evropski parlament je 11. februara 2026. godine odobrio kredit Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine. Ipak, Češka, Mađarska i Slovačka odbile su da učestvuju u toj inicijativi, što dodatno ukazuje na duboke razlike unutar Evropske unije kada je reč o finansiranju pomoći Kijevu i korišćenju zamrznutih ruskih sredstava.

Sve to pokazuje da pitanje ruskih aktiva ostaje jedno od najspornijih u EU, dok se sukob stavova između vodećih evropskih sila dodatno produbljuje.

BONUS VIDEO