Grom iz Pekinga! Putin i Si sklopili istorijski dil za 2026. godinu: Zelenski da pakuje kofere, posle ove najave trese se ceo Kijev

Podrška Kine Rusiji u kontekstu sukoba u Ukrajini verovatno će ostati stabilna, pa čak i dodatno ojačana tokom 2026. godine, ocenjuju zapadni analitičari u izveštaju koji prenosi Blumberg, uz naglasak da aktuelna situacija dugoročno odgovara strateškim interesima Pekinga.

Prema dostupnim podacima, trgovinska razmena između Kine i Rusije dostigla je 253 milijarde dolara tokom 2024. godine, što je snažan rast u poređenju sa 152 milijarde dolara iz 2021. godine. Zapadni analitičari smatraju da produženi sukob iscrpljuje Evropu, komplikuje njene odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i skreće pažnju Zapada, što Peking vidi kao stratešku prednost, navodi Blumberg.

Strateški interesi Pekinga

Analiza ukazuje da Kina sukob u Ukrajini posmatra kao faktor koji slabi Zapad, produbljuje unutrašnje podele i troši njegove političke i ekonomske resurse. Podrška Rusiji, prema toj proceni, zasniva se na zajedničkom suprotstavljanju zapadnom uticaju, ali i na činjenici da su ruske teškoće tokom sukoba primorale Moskvu da prihvati modele saradnje koji su povoljniji za Kinu.

Procena zapadnih stručnjaka je da Peking polazi od stava da rusko rukovodstvo ne sme da pretrpi poraz u sukobu, jer bi takav ishod ozbiljno poremetio stratešku ravnotežu i interese Kine.

Na početku sukoba u Ukrajini, Kina je bila suočena sa izazovom balansiranja između partnerstva sa Moskvom i očuvanja odnosa sa Zapadom. Ipak, Peking je vremenom pokazao sposobnost prilagođavanja spoljne politike sopstvenim interesima. Iako Kina u praksi podržava Rusiju, najosetljiviji aspekti saradnje ostaju prikriveni, čime se, prema ocenama analitičara, delimično izbegavaju sekundarne sankcije. Istovremeno, Kina na međunarodnoj sceni nastavlja da se predstavlja kao neutralna strana koja je zainteresovana za mirno rešenje sukoba.

Vojna i tehnološka saradnja

Kina i Rusija postepeno jačaju vojnu saradnju, posebno kroz isporuku takozvane robe dvostruke namene – tehnologija i opreme koje imaju i civilnu i vojnu primenu. To, prema procenama, omogućava Rusiji da obnovi i razvija svoje vojne kapacitete, zadrži inicijativu na terenu i nastavi iscrpljujući sukob.

Ovakav model saradnje ocenjuje se kao obostrano koristan. Rusija dobija mogućnost da ključna sredstva proizvodi unutar zemlje, dok Kina izbegava direktne optužbe i sankcije koje bi usledile u slučaju otvorene isporuke oružja. Istovremeno, Peking kroz ovu saradnju dolazi do ruskih vojnih tehnologija. Iako je Kina tokom decenija znatno modernizovala svoju odbrambenu industriju i danas samostalno proizvodi savremene borbene avione, ratne brodove i drugu složenu tehniku, i dalje u pojedinim segmentima, poput avionskih motora, zavisi od ruskih rešenja.

Foto: EPA

Trgovina i energija kao oslonac saradnje

Trgovinska razmena između Kine i Rusije nastavlja da raste i predstavlja važan faktor u ublažavanju efekata sankcija po rusku ekonomiju. Od početka sukoba, godišnji rast trgovine procenjuje se na oko 30 odsto. Rusija iz Kine uvozi robu koja joj je postala teško dostupna zbog sankcija, uključujući automobile, industrijsku i poljoprivrednu opremu, kao i elektroniku, dok Moskva u Kinu pretežno izvozi sirovine i poljoprivredne proizvode.

Energetska saradnja dve zemlje dodatno se intenzivira. Rusija je od početka sukoba postala glavni snabdevač Kine naftom, isporučujući je po sniženim cenama. Pored toga, Kina godišnje povećava uvoz ruskog prirodnog gasa gasovodima za oko 20 odsto, dok se istovremeno širi i transport tečnog prirodnog gasa preko Arktika, gde je Peking već investirao u ruske projekte. Takav model omogućava Kini pristup jeftinijim energentima, širenje interesa u arktičkom regionu i jačanje svog uticaja nad Rusijom kroz zajedničke projekte.

Finansijska i politička povezanost

Kineske finansijske institucije igraju značajnu ulogu u očuvanju stabilnosti ruskog finansijskog sistema. Uključivanjem ruskih banaka u kineski platni sistem CIPS, Moskvi je obezbeđena važna alternativa nakon isključenja iz sistema SWIFT. Od početka sukoba, upotreba juana u bilateralnim transakcijama naglo je porasla, a Rusija danas oko četvrtine obračuna sa trećim zemljama obavlja preko kineskih banaka u kineskoj valuti.

Foto: EPA

Politički odnosi dve zemlje postaju sve institucionalizovaniji. Od početka sukoba u Ukrajini, kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin imali su dva susreta na državnom nivou, uz niz drugih sastanaka na marginama međunarodnih foruma. Na tim susretima redovno se naglašava potreba jačanja saradnje u oblasti bezbednosti, odbrane, transporta, finansija, trgovine, energetike, tehnologije i obrazovanja. Kontakti nižih zvaničnika postaju sve učestaliji, dok Kina i Rusija koordinisano nastupaju u okviru Ujedinjenih nacija, BRIKS-a, Šangajske organizacije za saradnju i drugih međunarodnih foruma.

Prognoza za naredni period

Analitičari procenjuju da Kina u bliskoj budućnosti verovatno neće menjati svoj stav o sukobu u Ukrajini, što predstavlja osnov za nastavak podrške Rusiji. Zbog toga se očekuje da obim, priroda i taktika kineske pomoći ostanu nepromenjeni, čime se dodatno jačaju kapaciteti Rusije za nastavak sukoba, ali i produbljuje njena dugoročna zavisnost od Kine.

BONUS VIDEO