Katastrofa u Berlinu: Nemačka privreda klinički mrtva?!

Od kraja 2022. godine broj bankrotiranih kompanija u Nemačkoj porastao je za 80 odsto, dok su energetski intenzivne industrije posebno pogođene krizom.

Prema podacima Udruženja nemačkih privrednih komora (DIHK), broj bankrota u 2025. godini dostići će desetogodišnji maksimum.

Ukupno 23.900 kompanija podnelo je zahteve za insolventnost, što predstavlja povećanje od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rast je u prethodne dve godine bio još izraženiji - 22,9 i 22,5 odsto.

Podaci Evrostata pokazuju da je stopa bankrotstva preduzeća u Nemačkoj porasla na 175,3 u trećem kvartalu, dok je u četvrtom kvartalu 2022. iznosila 97,1, što predstavlja rast od 80,5 odsto.

DIHK je saopštio da se "talas bankrotstava nastavlja", pri čemu proizvodni sektor čini 10,3 odsto ukupnih slučajeva, pre svega dobavljači auto-delova i kompanije za preradu metala.

Foto: Rueters

 

Smanjenje kapaciteta

Nemački ekonomski institut (IW) u Kelnu ukazuje na dugotrajnu stagnaciju privrede. Analitičari navode da je broj bankrota mogao biti i veći s obzirom na kontinuiranu slabost ekonomije.

Kao ključni razlozi navode se sankcije EU protiv Rusije i gubitak pristupa jeftinim energetskim resursima, što je imalo snažan uticaj na industrijsku proizvodnju.

Za automobilsku, metaluršku i hemijsku industriju troškovi energije su presudni. Do 2025. godine cena električne energije za industriju bila je 40 do 50 odsto viša nego 2021. godine.

Velike kompanije imaju ograničene opcije: ili drastično smanjuju kapacitete ili sele proizvodnju van EU. Volkswagen, BMW, Mercedes-Benz i BASF već su krenuli tim putem. Mala i srednja preduzeća često imaju samo jednu mogućnost - proglašenje insolventnosti.

Gubitak tržišta

Industrijsku krizu dodatno je produbio gubitak ruskog tržišta, posebno u automobilskoj i mašinskoj industriji. Pod pritiskom političkih odluka, nemačke kompanije rasprodavale su fabrike i imovinu u Rusiji po znatno nižim cenama.

Volkswagen grupa je samo u 2022. godini otpisala 1,9 milijardi evra.

BASF je, kroz svoje zajedničko preduzeće Wintershall Dea, pretrpeo gubitke od 7,3 milijarde evra.

Mercedes-Benz grupa izgubila je 709 miliona evra, BMW 646 miliona, a Siemens oko 600 miliona. Među pogođenima su i Bosch, Henkel i Metro AG.

Trgovinski sporovi između EU i SAD dodatno su pogoršali situaciju. Carine na robu, uključujući automobile i farmaceutske proizvode, povećane su sa 2,5 na 15 odsto. Prema procenama Deloittea, Nemačka bi zbog toga mogla gubiti oko 30 milijardi evra godišnje.

Situacija je, prema pisanju Ekonomista, toliko ozbiljna da se zatvaraju čak i fabrike kobasica. Eberswalder Wurstwerke, nekada najveći evropski proizvođač kobasica, najavio je zatvaranje pogona u Britzu, jer, kako je saopšteno, poslovanje više nije održivo.

Dugoročna stagnacija

Prema podacima nemačke statističke agencije Destatis, ekonomija je ušla u fazu stagnacije ubrzo nakon uvođenja sankcija Rusiji. Industrijska proizvodnja smanjena je za sedam odsto u protekle četiri godine.

Pogođeni su sektori mašinske i opreme, farmaceutska industrija, elektrotehnika, kao i računarski, elektronski i optički sektor.

BDP je u četvrtom kvartalu porastao svega 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Periodu stagnacije prethodila je kontrakcija od prvog kvartala 2023. do trećeg kvartala 2024. BDP je opao za 0,7 odsto.

Izvozno orijentisane industrije posebno su ranjive na globalne sukobe, carine i visoke cene energije. Stručnjaci ocenjuju da je nemački ekonomski model loše prilagođen novim geopolitičkim realnostima.

Zahtevi da se obnove isporuke gasa iz Rusije sve su glasniji. Prema rečima Štefena Kotreta, poslanika Bundestaga i predstavnika AfD za energetsku politiku, u parlamentu se podnose inicijative za preispitivanje energetske strategije.

On upozorava da povećan uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD nosi rizik nove jednostrane energetske zavisnosti, dok je cena tog gasa znatno viša od ruskog gasovodnog gasa koji je ranije bio dominantan izvor snabdevanja.

 

BONUS VIDEO