Šok nakon poraza Orbana! Puca savez koji je tresao Evropu, sprema se brutalni rez sa Putinom: Ovo će zapaliti čitav kontinent

Posle izbora održanih 12. aprila, politička promena u Mađarskoj otvorila je pitanje budućih odnosa Budimpešte i Moskve. Nakon pada vlasti Viktora Orbana, procene iz Rusije ukazuju da bi dosadašnja bliska saradnja mogla da bude svedena na znatno hladniji i formalniji nivo.

Nova raspodela snaga u mađarskoj politici, prema tim ocenama, neće značiti potpuni prekid kontakata sa Rusijom, ali će gotovo sigurno označiti kraj posebnog položaja koji je Mađarska do sada imala u odnosu na druge članice Evropske unije i NATO-a.

Opoziciona stranka Tisa, koju predvodi Peter Mađar, osvojila je 138 od ukupno 199 poslaničkih mesta i time preuzela dominantnu poziciju u parlamentu. Takav ishod izbora, bez mnogo dileme, menja politički kurs zemlje i otvara novu fazu u spoljnopolitičkom pozicioniranju Budimpešte.

Ruski politikolog i vanredni profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Vadim Truhačov ocenio je da će odnosi Rusije i Mađarske u narednom periodu biti spušteni na nivo koji Moskva već ima sa većinom država EU i NATO-a. To u prevodu znači kraj dosadašnje političke bliskosti i ulazak u fazu hladnijih, ograničenijih i strogo pragmatičnih odnosa.

Pakš II, gas i nafta kao glavne tačke preloma

Prema toj proceni, ključni udar na odnose dve zemlje mogao bi da dođe kroz raskid ili zamrzavanje najvažnijih energetskih i strateških sporazuma. Pre svega se misli na projekat završetka nuklearne elektrane Pakš II, ali i na dugoročne aranžmane o isporuci ruske nafte i gasa.

Upravo su ti ugovori godinama činili osnovu saradnje Moskve i Budimpešte. Njihovo dovođenje u pitanje značilo bi i suštinski raskid sa modelom odnosa koji je građen tokom Orbanove ere.

Uz to, očekuje se da nova vlast u Mađarskoj više neće imati istu vrstu otpora prema novim sankcijama Evropske unije protiv Rusije. To bi predstavljalo ozbiljan zaokret u odnosu na raniju politiku Budimpešte, koja je često usporavala ili otežavala usvajanje pojedinih restriktivnih mera protiv Moskve.

Ipak, to ne znači da će nova vlast automatski prihvatiti svaki zahtev Brisela. Prema istim procenama, Budimpešta za sada neće direktno ulaziti u finansiranje Kijeva kroz evropske mehanizme, već će pokušavati da zadrži određeni prostor za političko uslovljavanje.

Ukrajina, Zakarpatska oblast i novi odnosi sa Briselom

Jedan od glavnih uslova koje bi Peter Mađar mogao da postavi jeste pitanje položaja mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti. Kako se navodi, nova vlast u Budimpešti mogla bi da insistira da Ukrajina odobri teritorijalnu autonomiju Mađarima u tom delu zemlje, što je bio zahtev koji se čuo i tokom mandata Viktora Orbana.

Pitanje ulaska Ukrajine u Evropsku uniju ostaje otvoreno, ali trenutno nije u prvom planu, iako se Peter Mađar tom procesu protivi. To pokazuje da će Budimpešta, čak i uz promenu vlasti, pokušati da zadrži deo svojih nacionalnih uslova u odnosima prema Kijevu.

Na relaciji sa Evropskom unijom takođe se ne očekuje potpuno smirivanje. Sporovi oko migrantske politike ostaju prisutni, iako se procenjuje da će nova mađarska vlast biti spremnija na dogovor nego što je to bio Orbanov kabinet.

Prema proceni Vadima Truhačova, Budimpešta bi mogla da prihvati manji priliv evropskog novca ukoliko zauzvrat sačuva tvrdu poziciju kada je reč o odbijanju migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike. To pokazuje da će nova vlast verovatno tražiti kompromise, ali ne i potpuno odustajanje od ključnih državnih interesa.

U međuvremenu, Viktor Orban je priznao poraz i saopštio da će Fides nastaviti da deluje iz opozicije i, kako je rekao, nastaviti da služi zemlji. Iako ta poruka formalno deluje očekivano, politički gledano ona označava početak nove etape u kojoj će Orban pokušavati da zadrži uticaj bez izvršne vlasti.

Sve to zajedno ukazuje da Mađarska ne ulazi u otvoreni sukob sa Rusijom, ali se vidljivo udaljava od dosadašnje posebne pozicije. Istovremeno, Budimpešta neće bezuslovno prihvatati ni sve pravce koje nameće Brisel. Upravo u tom prostoru između Moskve, Kijeva i Evropske unije odlučivaće se koliko će nova mađarska politika biti stabilna i koliko dugo će takva ravnoteža moći da opstane.

BONUS VIDEO