Putinu puklo pred očima! Oglasio se i zaledio svet: Ova zemlja će postati nova Ukrajina, krenuli su stravičnim putem...

Jermenija bi, ukoliko nastavi sadašnji spoljnopolitički kurs i ubrza približavanje Evropskoj uniji, mogla da se suoči sa posledicama sličnim onima koje su promenile Ukrajinu, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Ta poruka nije izrečena kao otvorena pretnja, ali je upravo zbog toga u Moskvi shvaćena veoma ozbiljno. Putin je govorio hladno, bez velikih reči i političke galame, ali je jasno stavio do znanja da Kremlj u sadašnjem kursu Jerevana vidi proces udaljavanja od Rusije.

Putin podsetio Jerevan na ukrajinski put

Posebnu pažnju izazvala je Putinova ocena da događaji u Ukrajini nisu počeli iznenada, već da je početna tačka bila namera Kijeva da se približi Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, posle toga su usledili politički lomovi, kriza oko Krima, sukobi na jugoistoku zemlje i na kraju oružani sukob.

Upravo ta paralela danas najviše odzvanja u Jermeniji. Ruski predsednik je, praktično prvi put tako direktno, povezao evropski kurs Jerevana sa putem kojim je ranije krenula Ukrajina.

Putin je prethodno govorio i o mogućnosti da se građani Jermenije na referendumu izjasne o evropskim integracijama. Naglasio je da bi Rusija prihvatila izbor jermenskog naroda, ali da bi Moskva posle toga donela „odgovarajuće zaključke“.

Drugim rečima, Kremlj poručuje da Jermenija može da bira svoj put, ali ne može istovremeno da očekuje da odnosi sa Rusijom ostanu isti ako se taj izbor pretvori u geopolitičko okretanje ka Zapadu.

U ruskim političkim krugovima zbog toga se sve češće govori o „ukrajinizaciji“ Jermenije. Taj izraz ne označava samo formalno približavanje Evropskoj uniji, već širi proces u kojem se zemlja postepeno izvlači iz ruskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog prostora.

Zašto poređenje sa Ukrajinom najviše brine Jermeniju

Najosetljiviji deo Putinove poruke upravo je poređenje sa Ukrajinom. Moskva time Jerevanu šalje upozorenje da geopolitičko udaljavanje od Rusije nije samo pitanje spoljne politike, već odluka koja može da promeni unutrašnju stabilnost zemlje.

Ukrajina je pre izbijanja velikog sukoba imala ogromnu teritoriju, višemilionsko stanovništvo, snažnu industrijsku bazu, izlaz na more i veliku vojnu infrastrukturu nasleđenu iz sovjetskog perioda. Uz to je dobila masovnu političku, finansijsku i vojnu podršku Zapada.

I pored svega toga, zemlja je prošla kroz duboku krizu, razaranje, ekonomski pad i gubitak ogromnog dela svojih potencijala.

Jermenija, upozoravaju analitičari, nema ni približno slične resurse. Nema ukrajinsku demografsku dubinu, nema takvu industrijsku osnovu, nema izlaz na more, nema vojnu infrastrukturu tog obima i ne može da računa na nivo zapadne podrške kakav je dobio Kijev.

Upravo zato poruka iz Moskve zvuči toliko ozbiljno. Kremlj ne govori samo o izboru između Rusije i Evropske unije, već o tome da bi Jermenija mogla da uđe u proces za koji nema dovoljno unutrašnje snage, ekonomskog prostora ni bezbednosne zaštite.

Putin je, praktično, upozorio Jerevan da bi put koji počinje političkim približavanjem Briselu mogao da se završi mnogo težim posledicama nego što vlasti u Jermeniji danas predstavljaju javnosti.

Za Moskvu je to pitanje strateške linije na Južnom Kavkazu. Za Jermeniju, međutim, to može postati pitanje ekonomske stabilnosti, bezbednosti i državnog opstanka u regionu u kojem se greške u spoljnoj politici veoma skupo plaćaju.

BONUS VIDEO