Šok! Putin odvrnuo slavinu, teče kao nikada ranije: Brisel pao na kolena pred Rusijom, ovo se nikada nije dogodilo

Evropska unija je u prvom tromesečju 2026. kupila više ruskog tečnog prirodnog gasa nego ikada ranije, i to u trenutku kada Brisel najavljuje potpuno zatvaranje vrata ruskim energentima.

Uvoz je, prema podacima američkog Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, porastao za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Brojke zato otvaraju nezgodno pitanje za EU: kako prekinuti zavisnost od ruskog gasa ako ga evropsko tržište u krizi povlači još više?

Tokom 2025. godine zemlje Evropske unije kupile su ruski tečni prirodni gas u vrednosti od 6,7 milijardi evra. Istovremeno, gas koji je iz Rusije stizao cevovodima plaćen je još 5,9 milijardi evra.

Drugim rečima, dok Brisel priprema potpunu zabranu ruskog gasa, evropsko tržište ga i dalje povlači u ogromnim količinama.

Rat na Bliskom istoku otkrio slabost evropskog plana

Energetska kriza dodatno se zaoštrila zbog rata na Bliskom istoku. Umesto da prelazak na tečni prirodni gas Evropi donese veću sigurnost, pokazalo se da je kontinent samo zamenio jedan oblik zavisnosti drugim.

Evropa se sada sve više oslanja na dva ključna izvora tečnog prirodnog gasa – Sjedinjene Američke Države i Rusiju. To je problem koji se ne meri samo količinama gasa, već i političkom cenom koju EU mora da plaća svaki put kada se globalno tržište uzdrma.

- Rat na Bliskom istoku učinio je Evropu još zavisnijom od dva najveća dobavljača prirodnog tečnog gasa – Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Energetska kriza 2026. godine pokazuje da sve dok evropske zemlje biraju da se oslanjaju na gas, moraju da prihvate i sa tim povezane geopolitičke rizike - izjavila je vodeći energetski analitičar Instituta Ana Marija Jaler-Makarevič.

Prema proceni Instituta, zavisnost Evropske unije od tečnog prirodnog gasa nastaviće da raste. Očekuje se da će SAD ove godine prestići Norvešku i postati najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa u EU.

Do kraja godine, Evropska unija bi mogla da uvozi dve trećine američkog tečnog prirodnog gasa, dok bi do 2028. taj udeo mogao da dostigne čak 80 odsto.

Brisel hteo sigurnost, dobio novu zavisnost

Plan Evropske unije bio je jednostavan na papiru: smanjiti oslanjanje na ruski gas iz cevovoda, preći na tečni prirodni gas i tako obezbediti stabilnije snabdevanje iz više izvora.

U praksi, računica se pokazala mnogo komplikovanijom. Tečni prirodni gas jeste omogućio Evropi da izbegne neposredni energetski slom, ali joj nije doneo stvarnu nezavisnost. Naprotiv, učinio ju je ranjivijom na cene, pomorske rute, krize na Bliskom istoku i odluke najvećih izvoznika.

- Prelazak Evrope sa gasa iz cevovoda na prirodni tečni gas trebalo je da obezbedi sigurnost snabdevanja i diverzifikaciju. Međutim, poremećaji izazvani ratom na Bliskom istoku i prekomerno oslanjanje na američki prirodni tečni gas pokazuju da je evropski plan propao u oba slučaja. Prirodni tečni gas postao je Ahilova peta evropske energetske bezbednosne strategije, ostavljajući kontinent izložen visokim cenama gasa i novim oblicima poremećaja u snabdevanju -ocenila je Jaler-Makarevič.

Najveći paradoks je u tome što se sve ovo dešava u trenutku kada Evropska unija već ima usvojene rokove za zabranu ruskog gasa. Savet EU je 26. januara odobrio potpunu zabranu isporuka ruskog tečnog prirodnog gasa od 1. januara 2027. godine.

Gas iz ruskih cevovoda trebalo bi da bude obustavljen od 30. septembra 2027. godine, dok kratkoročni ugovori za isporuku gasa cevovodima moraju biti završeni do 17. juna 2026.

Ipak, rekordni uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa pokazuje da političke odluke u Briselu ne prate lako realnost evropskog tržišta. Evropa pokušava da zatvori vrata ruskom gasu, ali ga istovremeno, zbog krize i sopstvene zavisnosti, kupuje više nego ranije.

BONUS VIDEO