(VIDEO) NATO šalje dronove na Putina! Užas na sastanku: Rat svetskih sila samo što nije izbio

NATO bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje napade dronovima usmerava „u pravom pravcu“, izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson, nakon serije incidenata u kojima su ukrajinske ili sumnjive ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse.

Kristerson je to rekao na zajedničkoj konferenciji za medije sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, odgovarajući na pitanje o upozorenju poljskog ministra odbrane Vladislava Kosinjaka-Kamiša da Ukrajina mora preciznije da koristi dronove. Švedski premijer je, međutim, odbacio rusko tumačenje da susedne članice NATO-a pomažu Kijevu u napadima na Rusiju.

 

 

- Ukrajinci sigurno ne žele da njihovi dronovi završe na prijateljskoj teritoriji, iz očiglednih razloga. Nekada je reč o ometanju, nekada o drugim poremećajima, i jasno je da oni ne žele da se to dešava, jer to može da izazove štetu i strah. Ne smemo da budemo otvoreni za ruski narativ o tome, već treba da pomognemo Ukrajincima koliko možemo da usmere svoje napade u pravom pravcu - rekao je Kristerson, prema zvaničnom transkriptu NATO-a.

Dronovi Kijeva sve češće zalutaju u NATO prostor

Kristersonova izjava došla je posle više incidenata u baltičkom i nordijskom prostoru. Ukrajina je pojačala napade dugog dometa na rusku energetsku i lučku infrastrukturu na severozapadu Rusije, posebno oko Lenjingradske oblasti i luka Ust-Luga i Primorsk, odakle Rusija izvozi naftu preko Baltika. AP navodi da su ukrajinski dronovi poslednjih meseci leteli blizu granica Letonije, Litvanije, Estonije i Finske, a deo njih je završio u vazdušnom prostoru NATO-a.

U Estoniji je jedan ukrajinski dron ranije udario u dimnjak elektrane, dok je NATO avion F-16 ove sedmice oborio sumnjivu ukrajinsku bespilotnu letelicu iznad juga zemlje. Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je da je dron najverovatnije bio usmeren ka ciljevima u Rusiji i da je Kijevu poručeno da svoje letelice šalje „što dalje od teritorije NATO-a“.

Litvanija je takođe imala ozbiljan alarm. Zbog ulaska drona u vazdušni prostor te zemlje privremeno su obustavljeni letovi na aerodromu u Viljnusu, zaustavljen je i železnički saobraćaj oko prestonice, dok su poslanici, ministri, deca u školama i građani dobili upozorenje da se sklone. Litvanski ministar odbrane Robertas Kaunas rekao je da je aktivirana NATO misija za čuvanje vazdušnog prostora i da su vojni avioni pokušali da neutrališu pretnju.

Letonija platila najvišu političku cenu

Najveći politički udar zbog ukrajinskih dronova pretrpela je Letonija. Rojters je objavio da je ministar odbrane Andris Spruds podneo ostavku nakon što su dve ukrajinske bespilotne letelice uletele iz pravca Rusije i pogodile skladište nafte u Rezekneu. Premijerka Evika Silinja tada je ocenila da protivdronovski sistemi nisu raspoređeni dovoljno brzo i zatražila njegovu ostavku.

Nekoliko dana kasnije pala je i sama vlada, jer je kriza oko dronova otvorila dublje pukotine u vladajućoj koaliciji. Za zemlje Baltika, koje spadaju među najtvrđe evropske pristalice Kijeva, to je posebno neprijatna situacija: podrška Ukrajini ostaje snažna, ali se sada prvi put ozbiljno meri i cena rizika koji ukrajinski dubinski napadi mogu da donesu samim članicama NATO-a.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga tvrdio je da su dronovi u Letoniju skrenuli zbog ruskog elektronskog ratovanja, odnosno namernog ometanja i preusmeravanja letelica sa ciljeva u Rusiji. Kijev je najavio i mogućnost slanja eksperata koji bi pomogli baltičkim zemljama da ojačaju vazdušnu bezbednost.

Baltičke vlade javno podržavaju takvo objašnjenje i za incidente krive Moskvu. Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris ocenio je da Rusija pokušava da poseje haos i odvrati pažnju od činjenice da Ukrajina pogađa rusku vojnu mašineriju. Ipak, Rojters navodi da baltičke zemlje za tvrdnje o ruskom preusmeravanju dronova nisu predstavile čvrste javne dokaze. 

BONUS VIDEO