Još gore od Venecuele! Tramp sprema invaziju koja će imati nezamislive posledice po Ameriku: Objavljeni stravični podaci

Administracija Donalda Trampa pojačava pritisak na Havanu sankcijama, energetskom blokadom i sve oštrijim porukama, ali bi eventualni pad kubanskog režima otvorio pitanje na koje Vašington još nema jasan odgovor: ko bi platio obnovu zemlje čija je infrastruktura godinama pred raspadom.

Politiko navodi da se u američkim političkim i poslovnim krugovima već govori o scenariju „ponovne izgradnje Kube“, ali i o ogromnoj ceni takvog poduhvata. Ostrvu ne nedostaje samo kapital. Problem je mnogo dublji: zastarela elektroenergetska mreža, slabo vodosnabdevanje, urušene komunalne službe, ograničen bankarski sistem i privreda koja nema jedan snažan oslonac kao što Venecuela ima naftu.

Kuba nije Venecuela

Kubansko-američki biznismen Horasio Garsija Mlađi ocenjuje da bi se na Kubi praktično moralo krenuti iz početka. Prema njegovim rečima, tamo nema normalne mreže za vodu, struju i bankarske usluge, što znači da bi svaka ozbiljna obnova zahtevala milijarde dolara i godine rada.

U tome je ključna razlika između Kube i Venecuele. Venecuela ima naftu, pa svaka vlast koja kontroliše državu ima i jasan izvor prihoda. Kuba takvu granu nema. Poljoprivreda i turizam mogu da budu oslonac, ali su oba sektora godinama gušena krizom, lošim upravljanjem, sankcijama i masovnim odlaskom ljudi.

Tramp, prema navodima američkih medija, računa na kubansku dijasporu u SAD kao na jedan od glavnih izvora budućih investicija. Ideja je da se Kubanci koji žive u Americi vrate, ulože novac i pomognu obnovu zemlje iz koje su njihove porodice otišle posle revolucije.

- Oni žele da se vrate, investiraju i obnove Kubu - poručio je Tramp.

Stari američki zakon komplikuje svaki posao

Čak i ako bi se politička promena dogodila brzo, obnova Kube ne bi mogla da krene bez pravnih mina. Jedna od najvećih je američki zakon iz 1996. godine, koji omogućava bivšim vlasnicima imovine oduzete posle kubanske revolucije da tuže kompanije koje danas zarađuju na toj imovini.

To znači da bi gotovo svaki veliki hotelski, energetski, poljoprivredni ili infrastrukturni projekat mogao da završi pred sudom. Investitorima bi takav rizik bio ozbiljna prepreka, naročito ako bi se u obnovu uključile američke firme, banke i fondovi.

Drugim rečima, Tramp može politički da najavi „novu Kubu“, ali bi stvarni posao bio mnogo sporiji, skuplji i komplikovaniji. Ostrvo nije samo ekonomski iscrpljeno, već i pravno zapetljano između revolucionarne nacionalizacije, američkih zahteva i interesa kubanske dijaspore.

BONUS VIDEO