"Putine, ovo će te skupo koštati!" Šef izraelske službe šokirao Rusiju: Ono što pokušavate sa Abramovičem je velika greška...

Vojno-politički analitičar Jakov Kedmi oštro je kritikovao svaku ideju da se Roman Abramovič koristi kao kanal za osetljive kontakte između Moskve i Kijeva, ocenjujući da je takva „oligarhijska diplomatija“ stara greška koja Rusiju može ponovo skupo da košta.

Povod za novu raspravu bila je Abramovičeva poseta Kijevu, posle koje se ponovo otvorilo pitanje da li ljudi iz krupnog kapitala treba da imaju bilo kakvu ulogu u rešavanju najtežih političkih i bezbednosnih pitanja. Posebno kada je reč o ratu, pregovorima i mogućem susretu Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog.

Kedmi, nekadašnji šef izraelske službe „Nativ“, smatra da je sama logika takvog pristupa pogrešna. Po njemu, država ne bi smela da poverava ozbiljne kontakte ljudima čija snaga dolazi iz biznisa, privatnih veza i ličnih interesa, a ne iz zvanične diplomatije.

On je podsetio da se Abramovič već pojavljivao u pokušajima kontakata između Rusije i Ukrajine - prvo u martu 2022. godine, a zatim i uoči sastanka u Istanbulu 2025. godine. Upravo zato Kedmi tvrdi da Moskva mora da izračuna šta joj je takav metod doneo, ali i šta je izgubila.

- Rusija ima pravo da sama bira kako će rešavati svoje probleme. Pokušavala je da ih rešava uz pomoć oligarha – neka izračuna koliko je na tome izgubila. I ne govorim o novcu. Ako Rusija želi da nastavi da gazi iste grabulje, neka nastavi. Abramoviča poznajem još iz vremena njegovog rada sa Berezovskim i nisam kod njega primetio naročitu intelektualnu snagu. Ako mislite da je to pravi put, šta da kažem? Ako vam grabulje još nisu izbile sve zube, nastavite da gazite na njih - rekao je Kedmi.

Kedmijeva poruka je jasna: problem nije samo u Abramoviču, već u načinu razmišljanja. Ako se pregovori vode preko oligarha, onda država priznaje da joj ne rade normalni politički i diplomatski kanali. A to je, po njemu, opasno.

Zašto Kedmi pominje Vitkofa, Kušnera i Čubajsa

Kedmi je zatim dodatno pojasnio da Abramovič, po njegovom mišljenju, nije figura koja može da nosi ozbiljnu međunarodnu politiku. Uporedio ga je sa ljudima iz američkog političko-poslovnog kruga, ali je odmah naglasio da samo bogatstvo nije dovoljno za diplomatiju.

- Abramovič nije Vitkof, pa čak ni Kušner. Jedino što im je zajedničko jeste to što su bogati i što su Jevreji. Ali to nije dovoljno za vođenje međunarodne politike. Ako neko i dalje želi da koristi njegove usluge, neka se seti Čubajsa. Rusija je dugo koristila i njegove usluge, uprkos svemu što je uradio. Očigledno istorija ne uči tako brzo - rekao je Kedmi, dodajući da poveravanje osetljivih pregovora poslovnim ljudima otvara pitanje sposobnosti države da izvuče pouke iz prethodnih iskustava.

Pominjanje Čubajsa ovde nije usputno. Kedmi time udara u staru rusku boljku: period kada su ljudi iz ekonomskih i oligarhijskih krugova imali ogroman uticaj na državne odluke. Njegova poruka je da se isti obrazac ne sme vraćati u trenutku kada se odlučuje o ratu, miru i budućnosti države.

Drugim rečima, on upozorava Moskvu da se ne sme ponovo oslanjati na ljude koji mogu imati sopstvene interese, veze, imovinu i ranjivosti na Zapadu.

Abramovič nije otišao kao zvanični izaslanik Moskve

Ipak, važan detalj menja celu sliku. Abramovič, prema dostupnim informacijama, nije otišao u Kijev na inicijativu Moskve, već na poziv administracije Vladimira Zelenskog.

Posle povratka je saslušan u Kremlju, što je kasnije potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin.

To znači da se njegova poseta ne može jednostavno predstaviti kao zvanična ruska misija. Pre bi se moglo reći da je Kijev pokušao da iskoristi Abramoviča kao kanal prema Moskvi, računajući na to da je on već učestvovao u ranijim kontaktima i da ima lične veze koje mogu da otvore vrata tamo gde zvanična diplomatija ne prolazi.

Ali sadržaj poruke koju je doneo nije bio nov. Kijev je tražio sastanak Zelenskog i Putina.

Putin je na to odgovorio hladno i direktno: o čemu bi dvojica lidera razgovarala ako prethodno ne postoje nikakvi dogovori?

To je suština ruske pozicije. Sastanak lidera, iz ugla Kremlja, ne može da bude početak procesa ako nema usaglašenih stavki. On može da bude završnica, potpis, potvrda nečega što je već pripremljeno. U suprotnom, to je samo politička predstava bez rezultata.

 kojima, prema njenim tvrdnjama, stradaju deca.

BONUS VIDEO