Da se zalediš! Akcija tajnih službi SAD i EU zaprepastila građane: Zar je moguće da ovako nešto radi "demokratski" Zapad?!

Obaveštajne službe u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama troše milione iz budžeta kako bi došle do komercijalno dostupnih ličnih podataka građana, pokazuje izveštaj evropskog istraživačkog centra Interfejs, koji je prikupio dokaze od 11 tela za nadzor obaveštajnih službi.

Reč je o praksi poznatoj kao obaveštajni rad zasnovan na reklamnim podacima, odnosno AdInt. U praksi, to znači da se podaci koje reklamna industrija prikuplja o korisnicima koriste za obaveštajne i nadzorne potrebe.

Prema nalazima Intefejsa, komercijalno dostupni lični podaci postali su jedno od glavnih sredstava nadzora za službe, koje sve češće do informacija dolaze preko tehnoloških kompanija i brokera podataka.

Kupuje se stalni tok podataka o telefonima i kretanju

Jedan od autora studije, Torsten Vetzling, objasnio je da nacionalne bezbednosne agencije preko komercijalnih prodavaca najčešće kupuju pristup stalno ažuriranom toku masovnih podataka.

- Preko komercijalnih prodavaca, nacionalne bezbednosne agencije obično kupuju pristup stalno ažuriranom toku masovnih podataka. Ti podaci sadrže informacije o jedinstvenim identifikacionim brojevima mobilnih uređaja, njihovoj preciznoj lokaciji tokom vremena, kao i detaljne profilne podatke pojedinačnih korisnika aplikacija povezanih sa tim uređajima - rekao je Vetzling.

To je suština problema: službama više nije uvek potreban klasičan nalog, prisluškivanje ili tajna operacija da bi pratile nečije kretanje. Dovoljno je da kupe podatke koji su već prikupljeni kroz aplikacije, reklame, društvene mreže i uređaje povezane na internet.

Podaci otkrivaju mnogo više od lokacije

Izveštaj upozorava da takvi podaci mogu da otkriju lokaciju osobe, godine, pol, političke stavove, seksualnu orijentaciju, verska uverenja i obrasce komunikacije.

Ti podaci najčešće nastaju kroz aukcije za onlajn oglašavanje, softver ugrađen u mobilne aplikacije, društvene mreže i uređaje povezane na internet. Posle toga se objedinjuju, pakuju i prodaju preko brokera podataka.

Drugim rečima, sistem koji je napravljen da bi reklamne kompanije znale kome da prikažu oglas, sada postaje alat za obaveštajni nadzor. Ono što je počelo kao industrija targetiranog marketinga, pretvorilo se u tržište podataka koje je postalo zanimljivo bezbednosnim službama.

Manje države kupuju gotove alate, velike agencije masovne baze

Prema izveštaju, upotreba AdInt sistema ide od gotovih obaveštajnih alata koje kupuju manje države, do ogromnih komercijalnih baza podataka koje nabavljaju velike obaveštajne agencije.

Neke službe podatke kupuju direktno od prodavaca. Druge koriste posrednike ili fiktivne kompanije kako bi sakrile svoje interesovanje i trag nabavke.

„Ove prakse dobijaju zamah, ne samo u Sjedinjenim Državama, gde se o tome više izveštavalo, već i širom Evrope“, rekao je Vetzling.

To pokazuje da problem nije ograničen na američki bezbednosni aparat. Evropa, koja se javno predstavlja kao prostor stroge zaštite privatnosti i podataka, prema ovom izveštaju takođe ulazi u sivu zonu kupovine informacija koje građani često nisu ni svesni da ostavljaju za sobom.

FBI ranije priznao kupovinu lokacijskih podataka

Izveštaj navodi sve više dokaza da su obaveštajne agencije aktivne na tržištu komercijalnih podataka, uključujući slučajeve u kojima su takve kupovine javno priznate.

U Sjedinjenim Američkim Državama, FBI je ranije priznao da je kupovao lokacijske podatke izvedene iz sistema onlajn oglašavanja.

Američka Carinska i granična zaštita sprovela je pilot-projekat u kojem je nabavljala informacije o lokaciji iz softvera mobilnih aplikacija i sistema digitalnog oglašavanja.

Interni izveštaj Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD utvrdio je i da su pojedine agencije prekršile savezni zakon kupovinom komercijalnih lokacijskih podataka.

To je posebno važno jer pokazuje da se problem ne završava na teoriji. Državne agencije su zaista kupovale podatke koji su prvobitno prikupljani za oglašavanje, a potom ih koristile u bezbednosnom kontekstu.

Evropa takođe ušla u igru

U Evropi se kao primer navodi Austrija, čije je Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo nadzorni alat Tangles. Taj sistem uključuje dodatak koji može da analizira lokacijske podatke izvedene iz reklamne industrije, iako zvaničnici nisu potvrdili da li je taj alat operativno korišćen.

U Francuskoj je spoljna obaveštajna služba tražila ovlašćenje da kupuje podatke o internet pretraživanju.

Ti primeri pokazuju da evropske službe ne stoje po strani. Naprotiv, one sve otvorenije ulaze u prostor u kojem se lični podaci građana prodaju kao roba, a zatim koriste za obaveštajne potrebe.

BONUS VIDEO