Udarno iz Slovačke! Brisel tajno traži dogovor sa Putinom: Fico otkrio o čemu se radi, ovo može promeniti ceo tok sukoba

Slovački premijer Robert Fico podržao je predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu u pokušaju da obnovi direktne kontakte Evropske unije sa Rusijom, tvrdeći da isti stav deli „nekoliko premijera“ u EU, iako nije naveo imena država na koje misli.

Fico je u intervjuu za „Politiko“ rekao da pozdravlja to što Koštin tim ide ka uspostavljanju komunikacije sa Moskvom. Time se otvoreno svrstao među evropske lidere koji smatraju da EU ne može da govori o ratu u Ukrajini, evropskoj bezbednosti i budućem miru ako nema nikakav direktan kanal sa ruskom stranom.

- Podržavam predsednika Evropskog saveta i pozdravljam činjenicu da se njegov tim kreće u tom pravcu... Nekoliko premijera deli ovu tačku gledišta, i ja sam verovatno jedan od najaktivnijih među njima - rekao je Fico.

Košta otvorio kanal, EU se odmah podelila

Košta je ranije poručio da Evropska unija mora da uspostavi direktan kontakt sa Moskvom kako bi mogla da čuje rusku stranu i zaštiti sopstvene interese u eventualnim pregovorima o Ukrajini i evropskoj bezbednosti.

Prema Rojtersu, jedan zvaničnik Evropskog saveta potvrdio je da je Koštin kabinet poslednjih nedelja imao kratke diplomatske kontakte sa Kremljom radi otvaranja komunikacionih kanala. Nisu vođeni sadržinski pregovori, već je cilj bio da se proveri mogućnost direktne linije.

Taj potez je odmah otvorio raspravu u EU: ko uopšte ima pravo da razgovara sa Moskvom u ime Evrope, kada je pravi trenutak za takav kontakt i da li bi dijalog sa Rusijom bio diplomatska nužnost ili politička greška.

Pariz, Berlin i istok Evrope oprezni

Deo evropskih lidera oštro je reagovao na Koštinu inicijativu, posebno zbog toga što mnoge prestonice nisu unapred bile detaljno obaveštene. Rojters je preneo da su Nemačka, Francuska, baltičke i nordijske zemlje izrazile zabrinutost, smatrajući da EU ne sme da deluje kao neutralni posrednik između Kijeva i Moskve.

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da eventualni mirovni proces mora da uključi vojne i bezbednosne garancije za Ukrajinu i da Košta ne može samostalno da predstavlja evropske bezbednosne interese.

Nemački kancelar Fridrih Merc ukazao je da su Ukrajina već uključila ključne igrače poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije kroz format E3, što dodatno otvara pitanje da li Evropu treba da predstavlja Evropski savet, pojedinačne sile ili posebno imenovani izaslanik.

Fico nije sam, ali nije rekao ko ga podržava

Fico tvrdi da nije usamljen i da „nekoliko premijera“ deli njegov stav o potrebi kontakta sa Rusijom. Ipak, nije precizirao na koje lidere misli.

To je važan detalj, jer se unutar EU već duže vreme vidi podela između država koje insistiraju na potpunom pritisku na Moskvu i onih koje traže makar minimalni kanal za razgovor. Slovačka pod Ficom i Mađarska pod Viktorom Orbanom najčešće se predstavljaju kao najotvoreniji zagovornici dijaloga sa Rusijom i protivnici politike beskonačnog naoružavanja Ukrajine bez diplomatskog izlaza.

Fico je od povratka na vlast zaustavio državnu vojnu pomoć Ukrajini, kritikovao sankcije Rusiji i više puta tvrdio da se rat ne može završiti samo oružjem. Zato njegova podrška Košti nije iznenađenje, ali jeste politički korisna za predsednika Evropskog saveta, jer pokazuje da u EU postoji blok lidera koji smatra da je prekid komunikacije sa Moskvom loša strategija.

Moskva ponavlja da je spremna za pregovore

Rusija je više puta saopštila da je spremna da ide putem pregovornog rešenja ukrajinske krize, ali uz uslov da se razgovara o, kako Moskva kaže, „prvobitnim uzrocima sukoba“, pre svega o pretnjama po rusku nacionalnu bezbednost.

Ruski zvaničnici pritom se pozivaju na razumevanja postignuta između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa na samitu u Ankoridžu. Prema ruskom tumačenju, bez razgovora o bezbednosnim garancijama, NATO infrastrukturi, statusu Ukrajine i širem evropskom bezbednosnom okviru, pregovori ne mogu biti svedeni samo na prekid vatre.

Za EU je upravo to najteža dilema. Ako ne razgovara sa Moskvom, rizikuje da bude izbačena iz budućih dogovora koje bi mogli da vode Vašington i Moskva. Ako razgovara, rizikuje unutrašnji lom i optužbe da popušta Kremlju dok rat još traje.

BONUS VIDEO