Ovo će Putin uraditi do kraja godine! Šok i neverica: Proces počinje već sledećeg meseca - Zapad neće znati šta ga je snašlo

Bivši savetnik predsednika Rusije Vladimirа Putina Andrej Ilarionov tvrdi da je Moskva dobila retku priliku da pojača globalno sučeljavanje sa Zapadom i da period od jula do novembra vidi kao prozor za delovanje na tri ključna fronta: u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji.

Ilarionov, koji živi u SAD i u Rusiji je označen kao strani agent, rekao je u razgovoru sa ukrajinskom voditeljkom Natalijom Mosejčuk da predsednik Rusije Vladimir Putin, prema njegovoj proceni, sada može da pokuša da „otvori novi vojni front protiv Ukrajine i protiv onoga što naziva kolektivnim Zapadom“.

Prema njegovom tumačenju, Moskva je zaključila da su Sjedinjene Američke Države iscrpljene, oprezne i sve manje spremne da direktno nose teret odbrane Evrope.

„Kapitulacija SAD pred Iranom“ kao signal Moskvi

Ilarionov tvrdi da je Putina posebno ohrabrilo ono što on naziva „kapitulacijom SAD u ratu protiv Irana“.

Prema njegovoj oceni, upravo je taj razvoj događaja pokazao Moskvi i Pekingu da Vašington ne želi novu veliku vojnu konfrontaciju i da pokušava da izbegne direktno širenje sukoba.

- I tu kapitulaciju Putin je razmatrao sa Sijem odmah posle Trampove posete Pekingu - tvrdi Ilarionov.

Njegova teza je da su predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping iz američkog ponašanja izvukli isti zaključak: SAD nisu spremne da se punom snagom uključe u odbranu Evrope, a možda ni u odbranu Tajvana.

Ako je ta procena tačna, onda se, po Ilarionovu, otvara opasan period za Zapad.

Tri fronta protiv Zapada

Ilarionov smatra da se stvara jedinstvena situacija za pritisak na kolektivni Zapad na tri velika prostora.

Prvi je Evropa, gde rat u Ukrajini već traje i gde Rusija, prema njegovoj oceni, može da pokuša novo širenje vojnog pritiska.

Drugi je Bliski istok, gde Iran i njegovi saveznici mogu dodatno da opterete američku administraciju.

Treći je istočna Azija, gde Kina prati reakcije Vašingtona i procenjuje koliko bi SAD zaista bile spremne da se angažuju oko Tajvana.

Ilarionov tvrdi da upravo ta tri prostora čine ono što Putin vidi kao deo globalnog rata protiv kolektivnog Zapada.

Iran kao faktor vezivanja američkih ruku

Prema Ilarionovu, u tom scenariju Iran ima zadatak da zadržava pažnju Vašingtona i usporava američko donošenje odluka.

On tvrdi da je Teheranu, po zamisli Moskve i Pekinga, namenjena uloga da razvlači vreme, održava privid pregovora, ne potpisuje sporazume sa SAD i povremeno napada američke baze ili Izrael preko svojih saveznika.

- Iranu je dat zadatak da razvlači vreme, da prikazuje kako pregovori traju, da ne potpisuje sporazume sa SAD, da s vremena na vreme gađa američke baze ili Izrael uz pomoć Hezbolaha, Hamasa i Jemena, što će, po zamisli Putina i Sija, odvlačiti pažnju američke administracije i vezivati joj ruke - rekao je Ilarionov.

Po toj logici, svaka nova kriza na Bliskom istoku smanjuje američki prostor da se istovremeno bavi Ukrajinom, Evropom i Azijom.

Evropa ostavljena da se sama brani

Ilarionov ukazuje i na to da su SAD već povukle deo snaga iz Evrope i faktički prebacile veći deo odgovornosti za evropsku bezbednost na same evropske države.

To je, prema njegovom mišljenju, važan signal Moskvi.

Ako Vašington smanjuje prisustvo, a Evropa mora sama da nosi troškove odbrane i pomoći Ukrajini, onda Rusija može da proceni da je došlo vreme za jači pritisak.

Ilarionov smatra da upravo zato period do američkih izbora može biti posebno opasan. Evropa još nije spremna da potpuno sama iznese bezbednosni teret, dok SAD istovremeno imaju sve više kriza koje ih vuku na različite strane.

Tajvan kao treći test za Vašington

Treća tačka Ilarionovljeve analize je istočna Azija.

On tvrdi da je Peking posle Trampove posete stekao utisak da Sjedinjene Američke Države nisu spremne da se ozbiljno „upregnu“ u odbranu Tajvana.

To ne znači da je sukob oko Tajvana neizbežan, ali znači da Kina može pažljivije da meri koliko daleko sme da ide.

Ako Vašington istovremeno ima Ukrajinu, Iran, Bliski istok i unutrašnju političku borbu pred izbore, onda se američka sposobnost odlučnog odgovora dovodi u pitanje.

To je, po Ilarionovu, deo šire slike: protivnici SAD ne gledaju svaku krizu odvojeno, već proveravaju ukupnu američku volju i kapacitet.

Prozor do novembra

Ilarionov posebno naglašava period do međuizbora u SAD u novembru i formiranja novog saziva Kongresa u januaru.

Po njegovoj oceni, upravo se tada stvara „jedinstvena povoljna situacija“ za pojačavanje vojnih aktivnosti na glavnim frontovima koji su se otvorili od 2022. godine.

- Prema tome, do održavanja međuizbora u SAD u novembru i pojave novog sastava Kongresa u januaru stvara se jedinstvena povoljna situacija da se aktiviraju vojne akcije na tri glavna ratišta, koja su se razvila od 2022. godine, onoga što Putin naziva glavom globalnog rata protiv kolektivnog Zapada - upozorio je Ilarionov.

Drugim rečima, on tvrdi da Moskva i Peking ne čekaju samo stanje na frontu, već i američki politički kalendar.

BONUS VIDEO