Udarno! Poznato kada Putin mobiliše celu Rusiju: Kraj Ukrajine je bliži nego što je to iko očekivao

Kremlj bi novu mobilizaciju mogao da objavi već u septembru, posle izbora, jer vlast ne želi da pre glasanja dodatno nervira građane i ruši sliku „stabilnosti“, tvrdi „Ukrajin kontekst“.

Prema tim navodima, Moskva pokušava da odloži najosetljiviju odluku dok se ne završi izborni proces, kako bi izbegla talas nezadovoljstva u trenutku kada se Rusija već suočava sa pritužbama zbog nestašice goriva.

Upravo tu nastaje politički problem za Kremlj: zvanična slika govori o poverenju u vlast, dok se na terenu šire žalbe zbog benzina, dizela i sve težeg snabdevanja.

Mobilizacija posle glasanja

„Ukrajin kontekst“ tvrdi da bi nova mobilizacija u Rusiji mogla da bude objavljena u septembru.

Logika je jednostavna: do izbora se čuva privid normalnosti, a teške odluke ostavljaju se za period kada glasanje prođe.

Za Kremlj je mobilizacija jedno od najosetljivijih pitanja od početka rata. Svaki novi poziv u vojsku direktno pogađa porodice, regione, radna mesta i unutrašnje raspoloženje u zemlji.

Zato se, prema ovim tvrdnjama, vlast trudi da do izbora ne otvara temu koja bi mogla da uzdrma pažljivo građenu sliku kontrole.

Slika stabilnosti sve teže stoji

Problem je u tome što se pitanje stabilnosti sve teže uklapa sa svakodnevicom običnih građana.

Ako se ljudi masovno žale na nestašicu goriva, ako traže od vlasti da nešto preduzme i ako se po društvenim mrežama šire ogorčene, pa i vulgarne poruke na račun rukovodstva, onda priča o mirnoj i stabilnoj situaciji počinje da puca.

Upravo zato tekst „Ukrajin konteksta“ cilja u politički kontrast: dok vlast pokušava da održi kontrolu nad javnom slikom, problemi sa gorivom pokazuju da se nezadovoljstvo preliva u svakodnevni život.

Nestašica benzina nije apstraktna tema. Ona se vidi na pumpama, u cenama, u redovima, u transportu i u regionalnom snabdevanju.

VCIOM beleži rast podrške vlasti

U isto vreme, prema podacima koje objavljuje ruski državni sociološki centar VCIOM, poverenje u najviše predstavnike vlasti navodno raste.

Za period od 15. do 21. juna, VCIOM je naveo da je nivo odobravanja predsednika Rusije Vladimira Putina porastao na 70,4 odsto.

Premijer Mihail Mišustin, prema tim podacima, ima odobravanje od 48,5 odsto, dok je podrška vladi porasla na 45,9 odsto.

Ti brojevi se sada koriste kao dokaz da vlast i dalje drži političku kontrolu, ali kritičari tvrde da dolaze u trenutku kada je realno raspoloženje na terenu mnogo nervoznije nego što pokazuju zvanične ankete.

Gorivo postaje politički udarac

Kriza sa gorivom sve više postaje unutrašnji politički problem za Moskvu.

Građani se žale na deficit benzina, traže reakciju vlasti i javno izražavaju bes zbog situacije koja direktno pogađa svakodnevni život.

To je posebno osetljivo jer gorivo nije luksuz, već osnovna potreba za prevoz, rad, poljoprivredu, snabdevanje i regionalnu ekonomiju.

Ako se nestašice šire, vlast ne može dugo da ih sakriva iza televizijske slike stabilnosti. Ljudi vide problem na pumpama pre nego što ga čuju u izveštajima.

Zato se rast podrške koji beleži VCIOM u ovakvom trenutku doživljava kao pokušaj da se javnosti prikaže da politički sistem stoji čvrsto, uprkos sve vidljivijim teškoćama.

Zašto bi septembar bio najopasniji

Ako se tvrdnje o novoj mobilizaciji pokažu tačnim, septembar bi mogao da postane jedan od najosetljivijih meseci za Rusiju.

Posle izbora, vlast bi imala više prostora da donese nepopularne odluke. Mobilizacija bi tada mogla da bude predstavljena kao neophodan vojni korak, a ne kao predizborni šok.

Ali cena bi bila velika.

Nova mobilizacija bi značila dodatni pritisak na društvo, posebno u regionima iz kojih se već dugo regrutuje veliki broj ljudi. Otvorila bi se pitanja gubitaka, trajanja rata, ekonomskog opterećenja i stvarne sposobnosti države da istovremeno vodi rat i održava unutrašnju stabilnost.

BONUS VIDEO