(MAPA) Bitka koja menja sve: Pad ovog grada rešava sudbinu Donbasa i teritorije veće od dve balkanske države

Dok Moskva gori, na frontu u Ukrajini vodi se krvava bitka za jedan grad, koja bi mogla da odredi budućnost čitavog regiona Donbas i teritorije veće od Srbije i Crne Gore zajedno.

Rusija, prema poslednjim procenama, u Ukrajini kontroliše oko 116.000 km², što najpribližnije odgovara ukupnoj površini Bugarske (110.994 km²). Po svemu sudeći, stanje na frontu sada nije povoljno ni za Kijev, ni za Moskvu, a čini se da obe strane više nade polažu u dalekometne udare na veće gradove.

Rat u Ukrajini ušao je u zastoj u petoj godini. U međuvremenu je Kijev preuzeo inicijativu i već mesecima žestoko udara na ruske rafinerije i druge strateške mete duboko u Rusiji. Napadi su ozbiljno ugrozili ruske zalihe goriva, te uzrokovali nestašice i duge redove na pumpama širom zemlje. Praktično, Ukrajinci su rat doveli i u Moskvu. Veliki ukrajinski napad 18. juna - najveći u poslednje dve godine prema gradonačelniku glavnog grada Rusije izazvao je katastrofalan požar u rafineriji na jugoistoku, zbog čega su predgrađa danima bila obavijena gustim crnim dimom. Istovremeno, na okupiranom poluostrvu Krim, koje Ukrajina metodično nastoji da izoluje od ruskog snabdevanja i kontrole i "pretvori u ostrvo", u petak je proglašeno vanredno stanje.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u međuvremenu javno priznao posledice ukrajinske kampanje napada na mete duboko u Rusiji, navodeći da zemlja prolazi kroz "teško" vreme, da je Kremlj svestan svih problema i da nastavlja napore da "umanji posledice" ukrajinskih udara na energetsku infrastrukturu.

Veliki zastoj na frontu

Prema zapadnim analitičarima, ukrajinska kampanja je takođe usporila napredovanje Rusije na frontu, jačajući pritisak na Kremlj da sedne za pregovarački sto.

Ali, i mirovni pregovori su u zastoju, a sporna tačka je teritorija. Rusija insistira da zadrži zemlju koju je zauzela za četiri godine, dok Ukrajina ne želi da ustupi ni metar.

Putin je nedavno rekao da je Moskva spremna da obnovi pregovore, ali je rekao da bi se oni vodili na osnovu onog što je predloženo na razgovorima u Istanbulu 2022. godine, uključujući ruski zahtev da Kijev preda istočni region Donbasa, od kojeg je Lugansk potpuno pod ruskom kontrolom dok u Donjecku, gde se nalazi pojas utvrđenih gradova dug 50 kilometara, Ukrajina drži kritičnih 19% teritorije, ili oko 6.500 km².

Pojas tvrđava

Smatra se da je Kostjantinivka kapija za ostatak regiona Donbas. Prema poslednjim izveštajima, ruske trupe su se infiltrirale u Kostjantinivku i sada pokušavaju da opkole grad, dok ukrajinska vojska navodi da je čitav grad u “sivoj zoni”, kojom haraju dronovi, što znači da područje nije pod ničijom kontrolom.

ISW navodi da je Putin tvrdio da su njegove snage zauzele 96% Kostjantinivke ali da, prema njihovoj proceni, održavaju prisustvo u svega 36,98% grada.

Ukoliko grad padne, ruske snage bi mogle da krenu ka poslednjim preostalim ukrajinskim uporištima na istoku - gradovima Kramatorsk i Slovjansk i da se dodatno približe potpunom zauzimanju Donbasa, što je jedan od ključnih ciljeva Kremlja u ovom ratu.

Rusija bi dobila teritoriju veću od Srbije i Crne Gore zajedno

Donjecka, Luganska oblast, Krim i delovi Hersonske i Zaporoške oblasti koje Rusija kontroliše čine oko 115.000 kilometara kvadratnih. Poređenja radi, u pitanju je teritorija veća cele Srbije i Crne Gore zajedno.

Površina Srbije i Crne Gore zajedno iznosi oko 102.172 km².

Šta kontroliše Rusija

Prema Rojtersu, Rusija trenutno kontroliše oko 19,35% teritorije Ukrajine, ili 116.793 km².

Prema ruskim procenama iz aprila:

Moskva kontroliše oko 90% Donbasa
Oko 75% oblasti Zaporožje i Herson
Manje delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti

Putin je početkom juna tvrdio da Rusija:

potpuno kontroliše Lugansk
85% Donjecka
oko 80% Zaporožja

Rusija takođe kontroliše Krim, koji je anektirala 2014. a koji je međunarodno priznat kao deo Ukrajine.

Prema ISW, ukrajinske snage nastavljaju svoju kampanju udara srednjih dometa na ruske vojne mete u Donjecku, nakon što je pogođen most kod Novoazovska, oko 140 km od linije fronta i duž autoputa Rostov-Krim, koji su Rusi koristili za logistiku.

"Imali su 15 rokova da osvoje Donjeck"

Ukrajina je, u međuvremenu, ismejala ruske napore za zauzimanje Donjecka. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da je Moskva i dalje opsednuta zauzimanjem Donbasa i naveo da je od početka invazije ruska vojska dobila čak 15 rokova za osvajanje Donjecka, prenosi “Kijev post”.

- Rusko političko rukovodstvo i dalje je opsednuto Donbasom. Već 15 puta gajili su tu zabludu da će u potpunosti zauzeti Donbas - rekao je on.

Prema Zelenskom, ove godine su ti rokovi bili 31. marta, pa 1. septembar, a sada je pomereno na 31. decembar.

Putin: Moskva će nastaviti rat

Putin je u nedelju rekao da Moskva očekuje nastavak diplomatskih napora za okončanje rata i dolazak američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Moskvu, nakon što se reši “vruća faza” rata u Iranu. Takođe je poručio da će Moskva nastaviti svoj rat u Ukrajini, odbijajući predloge Kijeva da se ograniči upotreba raketa dugog dometa i obustave neprijateljstva. Putin je rekao da je Kijev to predložio jer su ukrajinske snage pod pritiskom duž linije fronta od 1.250 km.

- Jasno je zašto se ovaj predlog iznosi, jer su naši kontraudari duboko u ukrajinskoj teritoriji mnogo snažniji, imaju veći uticaj i, iskreno, razorniji su. Obzirom na njihov katastrofalan nedostatak ljudstva, ukrajinske oružane snage očigledno veruju da bi ovo mogao da bude spas za njih. Ali, spasavanje kijevskog režima nije deo naših planova - rekao je Putin, prenela je "Al Džazira".

BONUS VIDEO