Tramp zove Putina! NATO doneo deklaraciju o Ukrajini! Kijevu idu silne milijarde za nastavak rata

U Ankari u Turskoj u toku je drugi i poslednji dan NATO samita koji okuplja lidere 32 članice, uključujući i predsednika SAD Donalda Trampa. Sve najvažnije detalje sa skupa pratite na Informer.rs

Tramp zove Putina posle sastanka sa Zelenskim: „Šta biste želeli da ga pitam?“

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će danas razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom posle sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na samitu NATO-a u Ankari, pokušavajući da se postavi kao direktni posrednik između Moskve i Kijeva.

Tramp je tokom susreta sa Zelenskim praktično ponudio ukrajinskom predsedniku da mu prenese pitanje Putinu.

„Imate pitanje za predsednika Putina. Šta biste želeli da ga pitate? Zato što ću mu postaviti to pitanje“, rekao je Tramp, obraćajući se Zelenskom.

Time je američki predsednik jasno pokazao da želi da preuzme centralnu ulogu u pregovorima, ali i da komunikaciju između Kijeva i Moskve za sada vodi preko Vašingtona, a ne kroz direktan susret dve strane.

 

NATO sprema 70 milijardi evra za Ukrajinu: Alijansa hoće isti nivo pomoći i 2027. godine

NATO se, prema nacrtu završne deklaracije samita u Ankari, obavezuje da za Ukrajinu u 2026. godini obezbedi 70 milijardi evra vojne podrške, dok zemlje Alijanse nameravaju da isti nivo pomoći zadrže i 2027. godine. To znači da bi Kijev u naredne dve godine trebalo da računa na ukupno 140 milijardi evra, pre svega za vojsku, naoružanje i nastavak borbenih operacija.

Prema navodima Evropske pravde, koja se poziva na izvore u NATO-u, ključni deo završne deklaracije biće dugoročna odbrambena podrška Ukrajini, takozvani Ukrajinski odbrambeni zavet. Taj mehanizam je, prema istim izvorima, gurala Nemačka, a cilj je da se pomoć Kijevu ne rešava iz meseca u mesec, već da se unapred zakuca politička i finansijska obaveza saveznika.

Tramp u Ankari naredio napad na Iran

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u utorak je u Ankari sa svojim savetnicima razgovarao o napadu na Iran.

Uoči večere lidera čiji je domaćin bio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, Tramp se sastao s ministrom odbrane SAD-a Pitom Hegsetom, državnim sekretarom Markom Rubiom i načelnikom Združenog štaba Denom Kejnom kako bi formulisao poslednje američke udare na iranske ciljeve.

Tramp je navodno bio frustriran iranskim kršenjem Memoranduma o razumevanju, koji je potpisan pre tri nedelje. Iran je također optužio SAD za kršenje sporazuma.

Na večeri, između turskih specijaliteta poput plosnatog hleba "pide" i "manti" knedli, Tramp je vodio privatan razgovor i sa šefom NATO-a Markom Ruteom. Sledećeg jutra, Rute je rekao da je vojna akcija bila "apsolutno neophodna" dok je ulazio na samit NATO-a visokog značaja.

Lideri NATO pozvali na jačanje evropske odbrane i očuvanje jedinstva Alijanse

Lideri više članica NATO  poručili su na samitu u Ankari da Evropa mora dodatno da poveća izdvajanja za odbranu, nastavi podršku Ukrajini i očuva jedinstvo Alijanse, uz naglasak da teritorijalni integritet svih članica NATO ne sme da bude doveden u pitanje.

Portugalski premijer Luis Montenegro rekao je da je zaštita teritorijalnog integriteta svih članica NATO osnovni princip Alijanse i da to uključuje i Dansku, prenela je Anadolija.

- Teritorijalni integritet nijedne države članice NATO nije ni na koji način predmet rasprave. To, naravno, uključuje i Dansku - rekao je Montenegro.

On je naglasio da Portugal ispunjava svoje obaveze u okviru NATO, ali očekuje da se u okviru Alijanse uvažavaju i nacionalni interesi država članica. Montenegro je dodao da su saveznici potvrdili spremnost da nastave vojnu, političku i ekonomsku podršku Ukrajini. Holandski premijer Rob Jeten ocenio je da je Evropa tokom protekle godine pokazala sposobnost da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

- Utrostručili smo izdvajanja za odbranu, a mnoge druge zemlje značajno su povećale svoje vojne budžete. Jača Evropa je u interesu svih nas - rekao je Jeten.

On je istakao da snažnija Evropa doprinosi i bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država i NATO u celini, navodeći da su evropske države u poslednjim mesecima pokazale da mogu samostalno da ojačaju odbranu kontinenta.

Tramp se obrušio i na Meloni i Italiju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Italija "veoma loše postupila" u vezi sa odlukama o korišćenju svojih vojnih baza, aludirajući na odluku Rima da u martu tokom sukoba u Iranu ne dozvoli američkim bombarderima upotrebu vazduhoplovne baze Sigonela na Siciliji.

Tramp je to rekao u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom na samitu Alijanse u Ankari, prenela je Ansa.

Prema navodima italijanskih medija, odluka italijanske vlade da odbije američki zahtev za korišćenje baze Sigonela tokom sukoba sa Iranom dovela je do, kako ističu mediji, "zahlađenja" odnosa između Trampa i italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je ranije važila za jednog od njegovih bližih evropskih saveznika.

Američki predsednik je poslednjih meseci u više navrata kritikovao Meloni zbog stava Italije tokom sukoba sa Iranom. 

On je juče rekao da mu se italijanska premijerka "dopada" i da je smatra "dobrom osobom", ali je ponovio da "nije bila uz nas" tokom rata sa Iranom.
 

Lideri NATO zemalja pozirali za "porodičnu fotografiju", jedan detalj komentarišu na mrežama

Italijanska premijerka Đorđa Meloni raspoređena je u redu iza predsednika SAD Donalda Trampa tokom grupnog fotografisanja drugog dana NATO samita, a ovaj detalj mnogima je zapao za oko, budući da je Tramp jedno vreme neskriveno pokazivao političke i lične simpatije prema Melonijevoj.

Idila je nestala kada je italijanska vlada odbila američki zahtev za korišćenje baze Sigonela na Siciliji tokom sukoba sa Iranom.

 

 

 

 

Grenland nije na prodaju!

Danska premijerka Mete Frederiksen ponovila je da Grenland "nije na prodaju", nakon što je Tramp prethodno ponovo izrazio interesovanje za to arktičko ostrvo.

"Grenland nije na prodaju", poručila je Frederiksen, naglašavajući suverenitet Kraljevine Danske nad ostrvom. 

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je u utorak u Ankari da bi Grenland trebalo da bude pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, a ne Danske.

On je novinarima tokom sastanka sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da bi Grenland trebalo da bude pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, a ne Danske i ocenio da je spor oko Grenlanda narušio odnose između SAD i NATO, prenosi Rojters.

- To je ono što je narušilo moj odnos sa NATO, jer Grenland ne koristi Danskoj - istakao je Tramp.

Tramp kritikovao Španiju na samitu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je kritikovao Španiju zbog, kako tvrdi, nedovoljnih izdvajanja za odbranu u okviru NATO  i izjavio da je naložio ministru finansija SAD Skotu Besentu da obustavi svu trgovinu sa tom zemljom, nazivajući Madrid "strašnim partnerom" u Alijansi.

Govoreći zajedno sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom uoči samita NATO u Ankari, Tramp je rekao da ne želi da Sjedinjene Američke Države posluju sa Španijom i ponovio je optužbe da Madrid ne doprinosi dovoljno zajedničkoj odbrani, preneo je El pais.

Na Trampove izjave reagovala je španska vlada, poručivši da želi da zadrži dobre odnose sa Vašingtonom.

 

 

"Španija prima ove izjave mirno i normalno. Naša zemlja održava odlične društvene, kulturne i ekonomske odnose sa SAD i nije nam namera da se to promeni", navodi se u saopštenju kabineta španskog premijera Pedra Sančeza.

Madrid je istakao da Sjedinjene Američke Države ostvaruju trgovinski suficit u razmeni sa Španijom, kao i da je Evropska unija jedinstvena trgovinska zona u kojoj nijedna članica ne može da bude izdvojena iz zajedničke trgovinske politike.

"Bilateralni odnosi između SAD i Španije korisni su za obe zemlje, kako u trgovinskoj, tako i u odbrambenoj sferi", saopštila je španska vlada.

Tramp: Gotovo je!

Američki predsednik Donald Tramp danas je, tokom konferencije za medije na samitu NATO u Ankari izjavio da je američki sporazum o prekidu vatre sa Iranom, što se njega tiče, završen.

 

Lideri NATO u Ankari o većem doprinosu saveznika, Iranu i jačanju odbrane

Lideri zemalja članica NATO-a poručili su danas da evropske države i Kanada preuzimaju veći deo odgovornosti u okviru Alijanse, a takođe su govorili i o situaciji na Bliskom istoku, jačanju odbrambenih kapaciteta i odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Kanadski premijer Mark Karni rekao je da je u okviru NATO u toku "premeštanje tereta" na koje je američki predsednik Donald Tramp dugo pozivao, ocenivši da evropske zemlje i Kanada sada preuzimaju veću ulogu u Alijansi, preneo je Rojters.

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da je njena zemlja spremna da brani "svaki centimetar NATO", uključujući i teritorije Kraljevine Danske. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus znao je da Berlin vodi "produktivne razgovore" sa Vašingtonom o mogućoj kupovini američkih krstarećih raketa "Tomahavk".

Pistorijus je za radio Dojčlandfunk rekao da je optimističan oko pitanja postizanja sporazuma, ali je naglasio da konačna odluka još nije doneta.

 

Haos na ulicama: Protesti i sukobi u Ankari

Anti-NATO demonstranti sukobili su se sa turskom policijom u Ankari, više osoba je uhapšeno.

 

 

 

Gardijan: Šta bi moglo da pođe po zlu?!

Dopisnik britanskog Gardijana iz Ankare strahuje da bi samit danas mogao da "krene po zlu" ako predsednik SAD Donald Tramp napravi "dramu".

"Čak i pre početka samog samita, Tramp je napao nekoliko saveznika NATO-a rekavši da je veoma razočaran što nisu bili tu za SAD po pitanju Irana, pretio je da će povući američke trupe iz Evrope i ponovio tvrdnju da Grenland treba da kontroliše SAD, a ne Danska", podseća Gardijan koji ostavlja prostora za neki neočekivani potez "nepredvidivog američkog predsednika".

 

Šok poruka Rutea Putinu

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute uputio je jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Rusiji, naglasivši da Alijansa nema nameru da pokreće sukobe, ali da će odlučno braniti svoje članice ukoliko budu ugrožene.