NATO objavio novu mapu! Počinje haos na granicama Rusije: Zapad će uraditi ono najgore - Putinov odgovor brzo dolazi

NATO planira da duž celog istočnog krila, od Finske do Rumunije, postavi jedinstvenu digitalnu mrežu za nadzor granice sa Rusijom, piše nemački Bild.

 Cilj je da se kretanje jedinica Oružanih snaga Ruske Federacije (OS RF) prati u realnom vremenu i da komanda Alijanse brže odlučuje o mogućem odgovoru.

Prema navodima Bilda, sistem se razvija kao deo nove odbrambene koncepcije NATO-a, u kojoj granica prema Rusiji više ne bi bila oslonjena samo na klasične patrole, radare i izviđačke letove, već na povezanu mrežu satelita, bespilotnih letelica (BPL), zemaljskih senzora i robotskih sistema.

 

 

Podaci sa satelita, dronova i senzora na jednom mestu

Plan je da se informacije sa različitih izvora automatski slivaju u jedinstveni sistem. Sateliti bi pratili šire pomeranje trupa i tehnike, BPL bi pokrivale bliže zone, dok bi zemaljski senzori i robotske platforme registrovali pokrete na kritičnim pravcima.

 

 

Dobijeni podaci obrađivali bi se uz pomoć veštačke inteligencije (VI), kako bi se komandi što brže prikazalo šta se dešava na terenu. To znači da bi sistem mogao da upoređuje snimke, signale i senzorske podatke i da izdvaja promene koje ukazuju na pokret vojnih kolona, koncentraciju tehnike ili pripremu manevra.

U praksi, NATO želi da skrati vreme između otkrivanja cilja, procene opasnosti i donošenja odluke.

 

 

„Mreža za udar” kao nova logika odbrane

Bild piše da nova koncepcija predviđa takozvanu „mrežu za udar”, odnosno sistem u kom se cilj što brže otkriva, obrađuje i prosleđuje komandnim strukturama. Ako se, na primer, uoči pomeranje ruske vojne tehnike, podaci iz satelita, BPL, radara i zemaljskih senzora bili bi automatski povezani.

Posle toga komanda NATO-a bira sredstvo reagovanja - od dodatnog izviđanja, preko vazdušnog nadzora, do angažovanja borbenih kapaciteta ako se proceni da je pretnja neposredna.

To je suština nove odbrambene logike: manje oslanjanja na sporo prikupljanje informacija, više na stalni digitalni nadzor i brzu obradu podataka.

Prvo dronovi i roboti, zatim avijacija i oklop

Pored same mreže za nadzor, NATO planira i tehničko jačanje istočnog krila. Prema publikaciji, prva faza podrazumeva širu upotrebu BPL, bezposadnih platformi i zemaljskih robotskih kompleksa.

Tek posle toga dolazi teži sloj odbrane: pilotirana avijacija, oklopna tehnika i jedinice sa ljudstvom. Drugim rečima, Alijansa pokušava da granicu prema Rusiji prvo pokrije sistemima koji mogu da prikupljaju podatke, izviđaju i reaguju bez direktnog izlaganja vojnika, a zatim da na to nadoveže klasične borbene snage.

Istočno krilo postaje glavna linija NATO-a

Planirana mreža protezala bi se od severa Evrope, preko Baltika i Poljske, do Rumunije. To jasno pokazuje da istočno krilo više nije samo odbrambeni pojas, već centralna linija nove vojne arhitekture NATO-a.

Finska je ulaskom u NATO dodatno produžila direktnu granicu Alijanse sa Rusijom, dok su Poljska, baltičke države i Rumunija već godinama u prvom redu savezničkih planova za odvraćanje Moskve.

Sada se taj prostor pretvara u povezanu zonu nadzora, u kojoj bi svako veće pomeranje ruske vojske trebalo da bude registrovano mnogo ranije nego ranije.

BONUS VIDEO