Upravo je oglasila Rusija! Presudili BiH nepokolebljivom odlukom - dosta je bilo

Ruska Federacija je odbila da prizna Luisa Krišoka koji je imenovan za vršioca dužnosti visokog predstavnika za BiH, smatraju da je to urađeno mimo zakona.

Ruska Federacija je odbila da prizna američkog diplomatu Luisa Krišoka koji je nedavno imenovan za vršioca dužnosti visokog predstavnika za BiH, i smatra da je to urađeno van zakonske procedure.

Iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova ističu da Dejtonski mirovni sporazum ne predviđa funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika

Iz ruskog Ministarstva spoljnjih poslova tvrde da pokušaji zapadnih predstavnika u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira da predstave Luisa Krišoka kao 'privremenog visokog predstavnika' nemaju pravni osnov.

Ponovljen je stav Rusije da samo visoki predstavnik čiju je kandidaturu odobrio Savet bezbednosti UN može imati takva ovlašćenja.

 

"Takozvana 'bonska ovlašćenja' krše sve odredbe Dejtonskog sporazuma"

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira nedavno je imenovao američkog diplomatu Luisa Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika nakon što je Kristijan Šmit napustio tu poziciju.

Krišok je do tada bio glavni zamenik visokog predstavnika. Rusija je zamrznula svoje učešće u radu Saveta za sprovođenje mira 2021. godine, nakon Šmitovog imenovanja, smatrajući da je to urađeno van zakonske procedure.

Krišok je, s druge strane, u medijskim nastupima prošle nedelje izjavio da ima bonska ovlašćenja. To uključuje mogućnost nametanja odluka i smenjivanja zvaničnika. Rusija smatra upravo suprotno.

Iz Minstarsva spoljnih poslova Rusije ističi da "takozvana 'bonska ovlašćenja' krše sve odredbe Dejtonskog sporazuma. Mandat visokog predstavnika je strogo ograničen Aneksom 10 Mirovnog sporazuma, prema kojem visoki predstavnik nema vanredna ovlašćenja".

Danski diplomata među favoritima

Istovremeno, Moskva je ponovila svoj stav da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) treba da bude zatvorena što je pre moguće. Prema ruskom stavu, visoki predstavnik treba da posreduje i podstiče dijalog, a ne da donosi odluke umesto domaćih institucija.