Strašan megapotres! Alijev podržao Ukrajinu, pa stigao u Kremlj i izveo šokantan manevar: Azerbejdžan trese svetsku javnost

Azerbejdžan je za samo nekoliko dana javno podržao odbijanje Ukrajine da se odrekne teritorija, a zatim u Moskvi potpisao dvogodišnji plan konsultacija sa Rusijom i ponovo stao iza kopnenog koridora koji Moskvu povezuje sa Iranom.

Baku ne želi da bude ruski satelit, ali očigledno nema nameru ni da se svrsta uz Evropu, ocenjuje Kijev post.

Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov i njegov ruski kolega Sergej Lavrov sastali su se 17. jula u Moskvi, gde su potpisali Plan konsultacija dva ministarstva za 2026. i 2027. godinu. Bajramov je poručio da su dve zemlje iza sebe ostavile „težak period“ i da su odnosi potpuno normalizovani zahvaljujući ličnom angažovanju predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Taj potez usledio je samo nekoliko dana nakon što je Alijev na Globalnom medijskom forumu u Šuši poslao otvorenu poruku podrške Ukrajini.

Upitan kakav bi savet dao Kijevu, predsednik Azerbejdžana ponovio je stav koji je izneo i godinu dana ranije:

„Nikada ne pristajte na okupaciju.“

Alijev je dodao da Ukrajina upravo to i radi – ne prihvata gubitak teritorije. Njegova poruka dobija dodatnu težinu jer je i sam Azerbejdžan decenijama zasnivao spoljnu politiku na neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta.

Zelenski potpisao šest sporazuma, Lavrov odmah dobio svoj plan

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski boravio je 25. aprila u prvoj radnoj poseti Azerbejdžanu od početka rata. Tokom razgovora sa Alijevim u Gabali potpisano je šest bilateralnih dokumenata, dok su bezbednost, energetika, humanitarna podrška i saradnja odbrambenih industrija označene kao oblasti od posebnog značaja.

Međutim, nekoliko dana posle Alijevljeve poruke Ukrajini, njegov šef diplomatije sedeo je pored Lavrova u Moskvi i potpisivao dokument kojim se saradnja dva ministarstva institucionalizuje za naredne dve godine.

Foto: Miloš Rafailović

Takav potez ne znači da se Azerbejdžan automatski vraća pod rusku kontrolu, ali Moskvi daje politički kanal koji joj je izuzetno važan. Saradnja ministarstava ne obuhvata samo bilateralne odnose, već može uključivati koordinaciju na međunarodnim forumima, glasanje, uzdržavanje ili odbijanje inicijativa kojima Zapad pokušava da dodatno izoluje Rusiju, navodi se u analizi Kijev posta.

Baku tako pokušava da zadrži maksimalan prostor za manevrisanje. Ukrajini i Evropi poručuje da nije deo ruske sfere uticaja, dok Moskvi jasno stavlja do znanja da se neće priključiti evropskom bloku niti prekinuti strateški važne veze sa Rusijom.

Koridor koji Rusiju izvlači iz dometa ukrajinskih napada

Moskva je sa sastanka dobila još jednu važnu potvrdu – Azerbejdžan nastavlja da podržava Međunarodni transportni koridor Sever–Jug, kopneni pravac koji preko azerbejdžanske teritorije povezuje Rusiju sa Iranom, a dalje i sa tržištima Persijskog zaliva i južne Azije.

Bajramov je ovaj koridor nazvao jednim od ključnih prioriteta Bakua i potvrdio spremnost Azerbejdžana da proširi transportne kapacitete. Lavrov je ukazao na napredak u izgradnji železničke deonice Rašt–Astara u Iranu, kao i na razgovore ruskih, azerbejdžanskih i iranskih železničkih zvaničnika.

Za Azerbejdžan projekat nosi i očigledan rizik, jer jača vezu Rusije i Irana – dve sile sa kojima Baku ima složene i često napete odnose. Za Moskvu je, međutim, korist višestruka: dobija kopneni pravac za trgovinu i logistiku koji je znatno teže ugroziti od pomorskih ruta.

Ukrajina je poslednjih nedelja proširila napade na ruske brodove i logistiku u Azovskom moru. Plovidba je ograničena, deo tereta mora da se preusmerava, dok su ruski izvozni pravci kroz Azovsko i Crno more sve izloženiji bespilotnim letelicama i drugim sredstvima udara.

U takvim okolnostima koridor Sever–Jug za Rusiju više nije samo komercijalni projekat. On postaje strateška kopnena arterija koja Moskvu preko Azerbejdžana povezuje sa Iranom i omogućava joj da deo transporta skloni od ukrajinske kampanje protiv ruske pomorske infrastrukture.

Rusija kao osiguranje za vlast u Bakuu

Kijev post navodi da iza azerbejdžanske politike možda ne stoje samo trgovina i geografija. Za vlast u Bakuu očuvanje ruskog uticaja u regionu može da predstavlja i političko osiguranje od pritiska evropskih institucija.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) izrazila je u junu zabrinutost zbog „ućutkivanja kritičkih glasova“ u Azerbejdžanu. Prema podacima iz maja 2026. godine, u zemlji je bilo prijavljeno 328 političkih zatvorenika, među kojima su novinari, aktivisti za ljudska prava, opozicionari i predstavnici organizacija civilnog društva.

Foto: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ/ bg

Za vlast suočenu sa takvim optužbama potpuno povlačenje Rusije iz regiona ne mora da bude dobra vest. Snažniji evropski uticaj gotovo sigurno bi doneo veći pritisak zbog ljudskih prava, medijskih sloboda i položaja opozicije, dok Moskva takve zahteve tradicionalno ne postavlja.

Zato azerbejdžanska strategija nije jednostavno svrstavanje uz jednu stranu. Alijev podržava ukrajinski stav o teritorijalnom integritetu, produbljuje bezbednosne odnose sa Kijevom, ali istovremeno održava vezu sa Putinom i pomaže razvoj koridora koji Rusiji postaje sve važniji.

Dok je Bajramov u Moskvi obnavljao odnose sa Lavrovom, provladini krugovi u Bakuu već su nagađali da bi njegovo sledeće važno odredište mogao da bude Kijev. Kijev post ocenjuje da bi u petoj godini rata prva poseta azerbejdžanskog ministra ukrajinskoj prestonici bila odavno očekivana.

Poruka Bakua tako je pažljivo odmerena: Azerbejdžan neće dozvoliti Rusiji da ga tretira kao satelit, ali neće ni spaliti mostove sa Moskvom da bi zadovoljio Kijev ili Brisel.

BONUS VIDEO