Tajni sastanak Rusa i Nemaca u Bakuu odredio sudbinu sveta?! Alijev se izlanuo i otkrio šokantan događaj koji nije smeo da izađe u javnost

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potvrdio je da su se bivši visoki nemački i ruski zvaničnici sredinom jula tajno sastali u Bakuu i razgovarali o ratu u Ukrajini, dok je nemački kancelar Fridrih Merc poručio da njegova vlada nije bila obaveštena o tim kontaktima.

Alijev je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Mercom u Berlinu rekao da azerbejdžanske vlasti nisu organizovale sastanak niti su znale da se priprema, ali da podaci o ulasku i izlasku učesnika potvrđuju da je skup održan od 12. do 14. jula.

- Naša teritorija je iskorišćena za takav sastanak bez našeg znanja. Ne mogu da komentarišem detalje, jer nismo prisustvovali sastanku. Međutim, na osnovu podataka o letovima mogu da potvrdim da je u Bakuu održan tajni sastanak - rekao je Alijev.

Merc je, odgovarajući na pitanje novinara, odmah ogradio nemačku vladu od čitave operacije.

- Nisam upoznat sa bilo kakvim takvim sastankom - poručio je nemački kancelar.

Nemačka vlada ranije je saopštila da kontakti nisu pokrenuti iz kabineta kancelara i da Berlin ne planira obnavljanje nekadašnjeg formata „Peterburškog dijaloga“, kroz koji su nemački i ruski političari, privrednici i predstavnici društva godinama održavali veze.

Merkelin bivši šef kabineta za stolom sa Putinovim saradnicima

Nezvaničnu nemačku delegaciju predvodili su Ronald Pofala, nekadašnji šef kabineta bivše kancelarke Angele Merkel, i Matijas Placek, bivši predsednik vlade savezne pokrajine Brandenburg i nekadašnji predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke.

Sa njima je u Baku doputovao i bivši švajcarski ambasador u Berlinu Tim Guldiman. Nemački istraživački novinari zabeležili su njihov dolazak i tvrdili da je sastanak održan iza zatvorenih vrata u hotelu „For sizons“, van očiju javnosti. Razgovori su trajali oko četiri sata, ali učesnici nisu želeli da otkriju šta je bilo na dnevnom redu.

Rusku delegaciju činili su ljudi sa dugogodišnjim vezama sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Među njima su bili predsednik Saveta pri predsedniku Rusije za razvoj civilnog društva i ljudska prava Valerij Fadejev i Viktor Zubkov, nekadašnji predsednik i zamenik predsednika ruske vlade, a sada predsednik Upravnog odbora državne energetske kompanije Gasprom.

Na sastanku je bio i direktor Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Aleksej Gromiko. Nemački mediji celu grupu opisuju kao nezvanični kanal između dela nemačke političke elite i Moskve, koji je opstao i nakon prekida zvaničnih kontakata posle početka rata u Ukrajini.

Pofala i Placek nisu prvi put učestvovali u takvim razgovorima. Njihova grupa od 2024. godine održala je više susreta sa ruskim predstavnicima u Bakuu, dok je jedan sastanak organizovan u Abu Dabiju. Učesnici tvrde da deluju privatno, dok nemačke bezbednosne strukture, prema navodima medija, kontakte posmatraju i kao mogući pokušaj Moskve da utiče na političku debatu u Nemačkoj.

Alijev: Svaki pokušaj da se rat zaustavi treba pozdraviti

Iako vlasti Azerbejdžana nisu bile uključene u organizaciju sastanka, Alijev nije osudio razgovore. Naprotiv, poručio je da svaki pokušaj koji može da doprinese prekidu rata između Rusije i Ukrajine zaslužuje podršku.

- Ako je cilj tog sastanka bio da doprinese okončanju rata između Rusije i Ukrajine, to možemo samo da pozdravimo - rekao je Alijev.

Sastanak u Bakuu pokazuje da se, paralelno sa zvaničnom politikom izolacije Moskve, u pozadini održavaju nezvanični kanali između bivših nemačkih političara i ljudi iz Putinovog okruženja.

Za sada nema potvrde da je bilo ko od učesnika imao mandat nemačke vlade, niti da je tokom razgovora predstavljen konkretan predlog za primirje. Ipak, izbor učesnika, tajnost sastanka i činjenica da su razgovori održavani i ranije ukazuju da nije reč o slučajnom susretu.

Berlin od Bakua traži više nafte i gasa

Otkrivanje tajnih nemačko-ruskih razgovora dogodilo se tokom Alijevljeve zvanične posete Berlinu, čija je glavna tema bila jačanje energetske i privredne saradnje Nemačke i Azerbejdžana.

Merc je najavio intenzivnije povezivanje sa Bakuom u oblasti snabdevanja sirovom naftom, prirodnim gasom i drugim strateškim sirovinama. Nemačka pokušava da proširi broj dobavljača i dodatno smanji energetsku zavisnost od Rusije, dok Azerbejdžan želi veću ulogu na evropskom tržištu. Zvanično su na dnevnom redu bili i odnosi Azerbejdžana i Jermenije, kao i međunarodna bezbednost.

Tako su se tokom istog događaja ukrstile dve potpuno različite slike nemačke politike: Merc je sa Alijevom razgovarao o većem uvozu azerbejdžanske nafte i gasa, dok je domaćin pred kamerama potvrdio da su bivši nemački zvaničnici samo nekoliko dana ranije u Bakuu tajno sedeli sa ljudima bliskim Moskvi.

Zvanični Berlin tvrdi da sa tim nije imao ništa. Sastanci se, međutim, nastavljaju, što pokazuje da su vrata prema Moskvi zatvorena na glavnom ulazu, ali da pojedini nemački politički krugovi i dalje pokušavaju da održe otvoren prolaz kroz pozadinu.

BONUS VIDEO