Čupaju kosu u Pentagonu! Upravo saznali šta je Putin uradio u Iranu - Ameriku niko u istoriji ovako nije potukao

Rusija je možda odigrala ključnu ulogu u iranskim napadima na tajne objekte Centralne obaveštajne agencije (CIA) u Saudijskoj Arabiji i Iraku, a američke službe sada pokušavaju da utvrde da li je Moskva Teheranu predala podatke za izbor ciljeva i tehnologiju koja je drastično povećala preciznost iranskih dronova.

Četiri izvora upoznata sa radom američkih obaveštajnih službi rekla su Rojtersu da su tokom iranskih udara u martu 2026. godine pogođena najmanje dva tajna objekta CIA u zemljama Persijskog zaliva. Jedan od njih nalazio se u okviru Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Rijadu, dok je drugi bio smešten na istoku Iraka.

Tačna lokacija objekta u Iraku nije objavljena, kao ni ukupan broj napadnutih stanica CIA. Izvori su naveli samo da je pogođeno više od jednog, ali manje od deset objekata. Drugi izvor rekao je da je reč o nekoliko lokacija.

Američka obaveštajna zajednica još nije donela konačan zaključak o direktnoj umešanosti Rusije, ali više elemenata izazvalo je ozbiljnu uzbunu u Vašingtonu. Posebno se ispituju neuobičajena preciznost modernizovanih iranskih bespilotnih letelica, pažljivo izabrane mete i rast ruske tehničke i obaveštajne podrške Teheranu.

Prvi dron probio zid, drugi uleteo kroz otvor

Napad na objekat CIA u američkoj ambasadi u Rijadu izveden je sa dva iranska drona „Šahed-136“, za koje američki analitičari veruju da su unapređeni uz rusku pomoć.

Prvi dron pogodio je ranjivu tačku spoljnog zida ambasade i napravio otvor. Drugi je zatim prošao kroz taj otvor i eksplodirao unutar kompleksa. Takva preciznost i usklađenost napada otvorile su pitanje da li je Iran unapred raspolagao detaljnim podacima o strukturi i slabim tačkama objekta.

U napadu nije bilo poginulih ni povređenih, ali je način na koji je izveden izazvao ozbiljnu zabrinutost američkih službi. Detalji napada na drugi tajni objekat CIA nisu saopšteni.

Prema informacijama kojima raspolažu američki istražitelji, preciznost iranskih dronova mogla je da bude povećana ugradnjom satelitskog navigacionog sistema „Kometa-M“. Stručnjaci taj sistem ocenjuju kao znatno precizniji i otporniji na elektronsko ometanje od navigacionih rešenja koja je Iran ranije koristio.

Vašington sada pokušava da utvrdi da li je Moskva Teheranu predala samo tehnička rešenja za modernizaciju dronova ili je omogućila i pristup obaveštajnim podacima potrebnim za napade na tajne američke objekte.

Napad u Jordanu dodatno pojačao sumnje

Sumnje u mogući ruski doprinos dodatno su pojačane posle iranskog raketnog napada na avio-bazu Muafak Salti, oko 100 kilometara istočno od jordanske prestonice Amana.

Iran je balističkim raketama pogodio vojne kasarne i montažne stambene objekte u kojima su bili smešteni pripadnici američke vojske. U prvom bilansu napada navedeno je da su poginula dvojica američkih vojnika, četvorica su ranjena, dok se jedan vodio kao nestao.

Preciznost tog udara, kao i izbor objekata u kojima su se nalazili američki vojnici, dodatno su podstakli istragu o tome odakle je Iran dobijao podatke o ciljevima.

Jedan američki zvaničnik imao je uvid u interni memorandum obaveštajne službe u kojem se navodi da je Rusija verovatno odigrala određenu ulogu u iranskim napadima na regionalne objekte CIA.

Ipak, američke službe još nemaju konačan dokaz da je Moskva direktno određivala mete. Istraga je usmerena na mogućnost da je Iran dobijao satelitske snimke, elektronske podatke ili tehničku pomoć za navođenje dronova i balističkih raketa.

Moskva uzvraća istom merom

Ciljani napadi na tajne američke objekte u regionu, prema procenama izvora, mogli bi da pokažu da je Kremlj spreman da znatno agresivnije ometa američke vojne i obaveštajne operacije na Bliskom istoku.

Takav razvoj događaja u Vašingtonu se posmatra i kroz sukob u Ukrajini. Sjedinjene Američke Države već duže vreme dostavljaju Kijevu satelitske snimke, podatke o ruskim položajima i druge obaveštajne informacije koje ukrajinske snage koriste za napade na teritoriju Rusije.

Ukoliko se potvrdi da Moskva na isti način pomaže Iranu u napadima na američke objekte, to bi značilo da je Kremlj odlučio da odgovori Vašingtonu njegovim sopstvenim metodama – obaveštajnim podacima, modernizovanom tehnologijom i navođenjem na najosetljivije ciljeve.

Upravo ta mogućnost sada izaziva najveću nervozu u američkim službama. Iran je već pokazao da može da pronađe i precizno pogodi objekte čije se lokacije čuvaju kao stroga tajna, a sve više pokazatelja upućuje na to da iza tog naglog skoka njegovih sposobnosti stoji ruska podrška.

BONUS VIDEO