Totalni poraz Amerike! Veliki saveznik ih odbacio zbog druge nuklearne sile - Tramp više ne može da ih zaštiti, ovo se nije desilo u istoriji

Kuvajt je zvanično ratifikovao široki sporazum o odbrambenoj saradnji sa Pakistanom, čime nuklearna sila iz Južne Azije dobija znatno veću ulogu u bezbednosnoj arhitekturi Persijskog zaliva.

Sporazum, potpisan 11. juna 2023. godine, potvrđen je zakonskom uredbom broj 73 iz 2026. godine, objavljenom u službenom glasniku „Kuvajt al-Jaum“. Ratifikaciji je prethodio niz sastanaka visokih vojnih i političkih predstavnika dve zemlje.

Dokument obuhvata vojnu obuku i obrazovanje, logistiku, razmenu oficira, stručnjaka i tehničara, vojnoobaveštajnu saradnju, elektronske informacione i komunikacione sisteme, zajednička naučna i tehnološka istraživanja, kao i saradnju vojnih industrija.

Predviđeni su i zajedničke vežbe, posete visokih delegacija, vojno informisanje, kulturne, društvene i sportske aktivnosti pripadnika oružanih snaga.

Pakistan više nije samo dobavljač vojnika

Penzionisani visoki oficir Pakistanskog ratnog vazduhoplovstva i analitičar Sultan M. Hali ocenio je da sporazum menja dosadašnji položaj Islamabada u Zalivu.

– Ovaj sporazum ponovo uvodi Pakistan kao neposrednog učesnika u bezbednosti Zaliva, izvan njegove tradicionalne uloge obezbeđivanja ljudstva i obuke – rekao je Hali.

Prema njegovoj proceni, Pakistan prestaje da bude samo zemlja koja arapskim monarhijama šalje vojnike, instruktore i stručnjake. Islamabad sada dobija mogućnost da neposredno učestvuje u oblikovanju regionalne bezbednosti.

Hali smatra da Kuvajt istovremeno sprovodi strategiju smanjivanja prevelike zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i Severnoatlantskog saveza (NATO), oslanjajući se na nuklearno naoružanog saveznika sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Ovaj potez uklapa se u širi zaokret arapskih monarhija prema Kini, Turskoj i državama Južne Azije, u trenutku kada se dosadašnji svetski poredak ubrzano deli na više centara moći.

Stalne baze malo verovatne, ali rotacija vojske jeste

Sporazum ne predviđa automatsko slanje pakistanskih snaga u Kuvajt, uspostavljanje vojnih baza niti obaveznu odbranu druge države u slučaju napada.

Hali, međutim, ocenjuje da su zajedničke vojne vežbe, privremeno i rotaciono raspoređivanje pakistanskih jedinica, kao i zajedničke pomorske patrole sasvim realni naredni koraci. Otvaranje stalne pakistanske baze u Kuvajtu za sada smatra malo verovatnim.

Veće prisustvo u Kuvajtu omogućilo bi Pakistanu da pažljivije prati pomorski saobraćaj u Persijskom zalivu, uključujući ključne pravce kojima se na svetsko tržište prevoze nafta i gas.

Time bi Islamabad dobio važnu prednju tačku za nadzor jednog od strateški najosetljivijih područja na svetu.

U igri pakistansko-kineski JF-17

Poseban prostor otvara se za saradnju vojnih industrija. Hali smatra da bi Kuvajt mogao da razmotri kupovinu pakistansko-kineskih višenamenskih borbenih aviona JF-17 „Tander“.

Ovi avioni jeftiniji su od zapadnih konkurenata, dok bi njihova nabavka smanjila rizik da Kuvajt u slučaju političkog sukoba bude pogođen zapadnim embargom, obustavom isporuke rezervnih delova ili uskraćivanjem tehničke podrške.

Moguća nabavka aviona JF-17 nije deo ratifikovanog sporazuma, već Halijeva procena pravca u kojem bi saradnja mogla da se razvija.

Pakistan jača položaj prema Indiji

Sporazum povećava političku i vojnu težinu Pakistana unutar zalivskih institucija, ali mu daje i dodatnu prednost u dugoročnom nadmetanju sa Indijom.

Dublje veze sa Kuvajtom mogle bi Islamabadu da donesu nove ugovore za obuku, održavanje vojne opreme i prodaju naoružanja. Vojna saradnja često otvara vrata i za sporazume o radu, trgovini, energetici i investicijama, što bi dodatno ubrzalo uključivanje Pakistana u privredne tokove Zaliva.

Sprovođenje sporazuma nadgledaće zajednički vojni odbor, koji će se sastajati jednom godišnje i određivati planove obuke, vežbi, razmene stručnjaka i drugih aktivnosti. Dokument važi pet godina i automatski se produžava ukoliko neka od strana najmanje šest meseci unapred ne zatraži njegovo raskidanje.

– Potez Kuvajta pokazuje da je prihvatanje multipolarnosti u međunarodnim odnosima postalo neophodno za otpornost država u sve podeljenijem regionalnom poretku – zaključio je Hali.

BONUS VIDEO