Putin slomio celu državu! Predsedniku stigao hitan ultimatum: Održi referendum i odluči, u suprotnom...

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan nije uspeo da od predsednika Rusije Vladimira Putina dobije ukidanje ograničenja koja su gotovo zatvorila rusko tržište za najvažnije jermenske proizvode.

Moskva je umesto ustupaka ponovila zahtev: Jerevan mora da odluči da li ostaje u Evroazijskoj ekonomskoj uniji ili kreće putem članstva u Evropskoj uniji.

Pašinjan je tokom telefonskog razgovora, održanog na inicijativu jermenske strane, upozorio da ograničenja izvoza nisu u skladu sa rusko-jermenskim sporazumima i pravilima Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Zatražio je od Putina da preduzme mere za rešavanje problema, ali ruska strana nije najavila povlačenje zabrana.

Putin je umesto toga potvrdio privrženost zajedničkoj izjavi Rusije, Belorusije, Kazahstana i Kirgistana, usvojenoj 29. maja na samitu EAEU u Astani. Četiri države traže da Jermenija u najkraćem roku organizuje referendum na kojem bi građani birali između ulaska u Evropsku uniju i ostanka u evroazijskom savezu.

Zabrane pogodile gotovo ceo jermenski izvoz

Ruske fitosanitarne i potrošačke službe tokom maja, juna i jula postepeno su zatvarale tržište za najveći deo jermenske poljoprivredne i prehrambene robe.

Ograničenja su obuhvatila cveće, paradajz, krastavac, papriku, začinsko bilje, jagode, trešnje, višnje, kajsije, šljive, breskve, grožđe, jabuke, kruške, krompir, suvo voće, ribu, mlečne proizvode, određena vina i konjake, kao i mineralnu vodu „Džermuk“.

Od 12. juna zabranjen je uvoz svih proizvoda biljnog porekla koji podležu karantinskom nadzoru, kao i njihov tranzit preko Rusije prema drugim članicama EAEU. Krajem jula ograničenja su proširena i na jermenske mlečne proizvode.

Moskva mere obrazlaže otkrivanjem štetnih organizama, nepravilnim sertifikatima, netačnim podacima o poreklu robe i nedovoljnim sistemom kontrole i praćenja proizvoda u Jermeniji.

Za Jerevan je udar posebno težak jer se približno 35 odsto ukupne spoljne trgovine zemlje odvija sa Rusijom. Jermenska centralna banka procenila je da bi, u najtežem scenariju, potpuni gubitak prodaje pogođene robe mogao da smanji bruto domaći proizvod za 1,8 do dva odsto.

Evropsko tržište ne može brzo da zameni Rusiju

Vlada Jermenije pokrenula je program pomoći proizvođačima koji robu pokušavaju da preusmere prema Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji i Kanadi. Predviđene su subvencije za troškove transporta, carine i izvoz voća, povrća, cveća, vina, konjaka, mineralne vode, pastrmke i jesetre.

Međutim, rusko tržište nije moguće brzo zameniti. Jermenski proizvođači moraju da ispune stroge evropske sanitarne standarde, plate carine i podnesu višestruko veće troškove transporta.

Jermensko Ministarstvo ekonomije tvrdi da deo voća i povrća već poseduje sertifikate neophodne za prodaju u evropskim supermarketima. Problem je cena: prevoz sadnog materijala i gotovih proizvoda do Evropske unije višestruko je skuplji nego unutar same Evrope, dok carinske stope za pojedine proizvode iznose između 8,8 i 14 odsto.

Jermenski stručnjaci upozoravaju i da domaći mlečni proizvodi i riba teško mogu cenom i standardima da se izbore sa konkurencijom na evropskom tržištu, uključujući jeftiniju robu iz Turske i norvešku ribu.

Moskva traži konačan izbor

Autorka i politička analitičarka Ljubov Stepušova ocenjuje da je Moskva odbijanjem Pašinjanovog zahteva pokazala da više nije spremna da ekonomski finansira spoljnopolitički kurs Jerevana.

Suština ruskog stava je da Jermenija ne može istovremeno da priprema ulazak u Evropsku uniju i zadrži sve pogodnosti članstva u EAEU. Te pogodnosti obuhvataju slobodan pristup velikom ruskom tržištu, povlašćene cene gasa i naftnih derivata i mogućnost zapošljavanja velikog broja jermenskih građana u Rusiji.

Takav pristup, prema analizi Stepušove, nije usmeren protiv Jermenije kao države, već predstavlja odbijanje Moskve da nastavi da plaća cenu približavanja Jerevana Briselu.

Pašinjan tvrdi da Jermenija još nije stigla do tačke u kojoj mora konačno da bira. On je Putinu rekao da bi referendum o članstvu u Evropskoj uniji praktično mogao da bude održan tek kada Jerevan podnese zvaničnu kandidaturu i kada pitanje prijema postane konkretno.

Moskva, međutim, traži glasanje u najkraćem roku. Pritisak se tako prenosi direktno na jermenske proizvođače i izvoznike, od kojih se mnogi suočavaju sa gomilanjem robe, gubitkom kupaca, kreditnim obavezama i rizikom od bankrota.

Izlazak iz EAEU mogao bi da obori BDP za 14 odsto

Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) tvrdi da u Briselu postoji svest da bi izlazak Jermenije iz EAEU izazvao duboku ekonomsku krizu.

Prema tvrdnjama SVR, Evropska unija nema novca da u potpunosti nadoknadi gubitke Jermenije, niti može da primora svoje članice da otvore tržišta na štetu domaćih proizvođača. Umesto čvrstih ekonomskih garancija, Jerevanu se nudi liberalizacija viznog režima, dok se odgovornost za uspeh evropskih integracija prebacuje na samu Jermeniju.

Ruska služba takođe tvrdi da Brisel od Jerevana traži smanjenje prisustva ruskih kompanija u strateškim sektorima i prekid humanitarnih veza sa Moskvom. Ukoliko bi se taj proces nastavio, Rusija bi mogla da ukine povlašćene uslove za isporuku gasa i naftnih derivata.

U ruskoj analizi, koja se poziva na proračune Evroazijske ekonomske komisije, navodi se da bi potpuni izlazak Jermenije iz EAEU i gubitak ruskih pogodnosti mogli da smanje njen bruto domaći proizvod za čak 14 odsto i odseku do 40 odsto ukupnog trgovinskog prometa.

Pašinjan je pokušao da kupi vreme i zadrži otvorena vrata i prema Moskvi i prema Briselu. Putinov odgovor pokazuje da tog prostora više gotovo da nema: bez jasnog političkog izbora nema ni povratka jermenske robe na rusko tržište.

BONUS VIDEO