Šta su ovo našli? Amerikanci došli do ostataka Orešnika i zanemeli od šoka! Ruska raketa zaprepastila najveće stručnjake Vašingtona

Ukrajinski i američki stručnjaci rastavljaju ostatke ruske balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, upotrebljene u udaru na Belu Crkvu u Kijevskoj oblasti, a prvi rezultati otkrili su ono čemu se na Zapadu nisu nadali - projektil je napravljen gotovo bez zapadnih i kineskih delova.

Član Odbora Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država za obaveštajna pitanja Džim Hajms potvrdio je na brifingu u Kijevu da su delovi rakete u rukama i ukrajinskih i američkih stručnjaka. Prema njegovim rečima, cilj zajedničkog ispitivanja jeste da se utvrde stvarne sposobnosti, konstrukcija i moguće slabe tačke jednog od najnovijih ruskih raketnih sistema.

Ruski mediji tvrde da su američki analitičari očekivali da će u unutrašnjosti „Orešnika“ pronaći savremene zapadne ili kineske elektronske komponente. Međutim, dosadašnja analiza pokazala je da je Rusija uspela da ključne delove rakete proizvede sama, uz ograničeno oslanjanje na belorusku industriju.

Više od 1.100 delova, nijedan zapadni

Opunomoćenik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog za sankcionu politiku Vladislav Vlasjuk saopštio je da je u ostacima rakete pronađeno više od 1.100 komponenti.

Više od 1.000 delova proizvedeno je u Rusiji, dok je oko 100 stiglo iz Belorusije. Među do sada identifikovanim komponentama nisu pronađeni delovi američkog, evropskog ili kineskog porekla.

Većina delova proizvedena je tokom 2023. i 2024. godine, dok su pojedine komponente napravljene 2025, što ukazuje da nije reč samo o starim sovjetskim zalihama, već o proizvodnji koja i dalje traje. Najstariji identifikovani deo potiče iz 2012. godine.

Ukrajinski stručnjaci utvrdili su i više od 40 preduzeća uključenih u proizvodnju komponenti. Među njima su beloruske fabrike „Integral“ i „Tranzistor“, čiji su elektronski delovi pronađeni u sistemu rakete. Kijev je te podatke već prosledio zapadnim partnerima i zatražio proširivanje sankcija na sve identifikovane proizvođače.

Stara rešenja spojena u novo oružje

Vlasjuk tvrdi da „Orešnik“ nije zasnovan na potpuno novoj revolucionarnoj tehnologiji, već na rešenjima koja su poznata decenijama, uključujući konstrukcijske principe koji potiču još iz šezdesetih godina prošlog veka.

On je raketu opisao kao svojevrsnog „Frankenštajna“ - sistem sastavljen od starijih tehničkih rešenja, novoproizvedenih ruskih komponenti i beloruske elektronike. Međutim, činjenica da tehnologija nije potpuno nova ne znači da raketa nije opasna.

Prema prikazu koji je Vlasjuk predstavio novinarima, kinetički borbeni deo „Orešnika“ sadrži 36 udarnih elemenata, za koje se pretpostavlja da su izrađeni od volframa. Oni se odvajaju tokom završne faze leta i velikom brzinom gotovo istovremeno padaju na šire područje mete.

Ukrajinski izvori dovodili su u pitanje preciznost rakete pri dejstvu konvencionalnim bojevim glavama, ali priznaju da njena brzina, balistička putanja i višestruki udarni elementi predstavljaju ozbiljan problem za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. Vreme za reakciju nakon otkrivanja završne faze napada izuzetno je kratko, dok Ukrajina trenutno nema sistem koji pouzdano može da presreće takve projektile.

Putin: Cilj je izabran zbog ispitivanja

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je rekao da su udari „Orešnikom“ na Belu Crkvu i područje Donjecke Narodne Republike izvedeni radi ispitivanja mogućnosti rakete.

Putin je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu izjavio da su mete izabrane zato što je na njima bilo moguće detaljno posmatrati rezultate udara.

- Gađali smo tamo gde je bilo pogodno da se posmatraju rezultati. To se odnosi na Belu Crkvu, a još više na područje Donjecke Narodne Republike u okviru glavnog utvrđenog pojasa. Posle toga su naši dronovi uleteli u pogođeni objekat i pregledali kako su se borbeni elementi rasporedili -rekao je Putin.

Rusija je u noći između 23. i 24. maja, prema ukrajinskim podacima, lansirala dve rakete „Orešnik“. Jedna je pogodila područje Bele Crkve, dok je druga pala na teritoriju Donjecke oblasti pod ruskom kontrolom.

Za američke obaveštajne službe ostaci projektila predstavljaju retku priliku da neposredno prouče ruski sistem sposoban da nosi i konvencionalno i nuklearno punjenje. Hajms je ocenio da će prikupljeni delovi omogućiti Ukrajini i Zapadu da preciznije razumeju ruske mogućnosti.

Moskva, međutim, rezultate ukrajinske analize predstavlja kao dokaz suprotnog - da Rusija, uprkos dugogodišnjim sankcijama, može da proizvede strateški raketni sistem bez oslanjanja na savremenu zapadnu elektroniku. Upravo je taj zaključak, prema ruskim medijima, izazvao najveće iznenađenje među stručnjacima koji su očekivali da će u „Orešniku“ pronaći tragove tehnološke zavisnosti od Zapada.

BONUS VIDEO