Rusi Erdoganu saopštili stravične vesti! U Turskoj je počeo jeziv proces: Sudbina cele države i Bliskog istoka je dovedena u pitanje

Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenio je da sve teža ekonomska situacija u Turskoj povećava rizik od novog rata na Bliskom istoku, u trenutku kada se, prema njegovom tumačenju, čitav dosadašnji globalni sistem ubrzano raspada na regionalne centre moći.

Hazin je u video-komentaru objavljenom 13. avgusta na svom YouTube kanalu pokušao da poveže događaje koji se na prvi pogled odvijaju potpuno odvojeno - stanje turske ekonomije, rat i trgovinske probleme oko Irana, položaj Rusije, američke zalihe protivvazdušnih raketa, Putinovu posetu Kurilskim ostrvima, diplomatsku aktivnost oko Moskve, ali i sve veću nervozu političkih i ekonomskih elita.

Njegova osnovna teza je da više nije dovoljno posmatrati svet kao jedinstven sistem kojim upravlja nekoliko velikih centara. Hazin smatra da se takav model lomi i da sve veću težinu dobijaju države sposobne da kontrolišu sopstveni region.

Turska ulazi u sve težu zonu

Posebno se zadržao na Turskoj.

Prema Hazinovoj proceni, Ankara je prethodnih godina pokušavala da izgradi sopstvenu regionalnu politiku i maksimalno poveća svoj uticaj na prostoru koji je okružuje.

Problem je, tvrdi on, što je taj projekat došao u sudar sa ekonomskom realnošću.

Hazin smatra da stanje turske ekonomije postaje sve teže i da politička elita u Ankari ima sve manje prostora da postojeći model održava bez ozbiljnih promena.

Upravo na toj tački vidi i mogućnost mnogo opasnijeg razvoja događaja.

Po njegovoj proceni, verovatnoća novog velikog sukoba na Bliskom istoku ostaje veoma visoka, a takav rat ne bi pogodio samo zemlje koje bi direktno učestvovale u njemu.

Poremećaji bi se brzo prelili na trgovinu, logistiku, energetiku i finansije - upravo u trenutku kada su ti sistemi već ozbiljno opterećeni.

Hazinov video-komentar objavljen je uz ocenu da „globalni sistem puca“ i da svet ulazi u period regionalnih blokova, u kojem tradicionalni centri poput SAD i Evropske unije gube deo ranijeg uticaja, dok pojedine regionalne sile dobijaju veći manevarski prostor.

Foto: EPA

Ormuz i Crno more postali su mnogo više od tačaka na karti

Hazin u tu sliku ubacuje i probleme na glavnim trgovinskim pravcima.

Ormuski moreuz već mesecima predstavlja jednu od najvećih tačaka rizika za svetsku trgovinu energentima, dok istovremeno rat u Ukrajini stvara poremećaje u Crnom moru.

Njegova računica je jednostavna: što je više ključnih pomorskih i kopnenih ruta istovremeno pod pritiskom, to je cena svakog novog rata veća.

U takvom okruženju Iran bi, po Hazinovom mišljenju, mogao da se snađe bolje nego što se na prvi pogled očekuje.

Ne zato što je ekonomski jači od globalnih sila, već upravo zato što je decenijama bio primoran da gradi sistem koji je u velikoj meri okrenut neposrednom okruženju.

Iran je zato za Hazina primer države kojoj bi prelazak sa globalnog na regionalni model mogao da donese određenu prednost.

Njegova šira teza jeste da će zemlje čija moć zavisi od funkcionisanja čitavog globalnog sistema teže podnositi njegovo slabljenje nego države koje su već navikle da deluju pod sankcijama, ograničenjima i regionalnim pritiscima.

Putin otišao na Kurile, Japan odmah reagovao

Hazin je promene u odnosima velikih sila povezao i sa Putinovom posetom Kurilskim ostrvima.

Ruski predsednik je 13. avgusta posetio Iturup, jedno od ostrva pod kontrolom Rusije na koje pravo polaže i Japan. Bio je to prvi Putinov dolazak na sporni arhipelag, a Tokio je odmah uputio snažan protest.

Japanska premijerka Sanae Takaiči posetu je nazvala „apsolutno neprihvatljivom“, dok je ruski ambasador pozvan u japansko Ministarstvo spoljnih poslova. Moskva je, sa druge strane, ponovila da je reč o ruskoj teritoriji.

Hazin, međutim, japanskoj reakciji ne pridaje presudnu težinu.

On protest Tokija vidi kao praktično očekivan diplomatski potez u sporu koji traje decenijama, dok mu je važnija sama promena međunarodnih odnosa u kojoj Moskva pokazuje da više nema nameru da se ponaša u skladu sa očekivanjima Japana.

Amerikancima nedostaju rakete za PVO

Mnogo ozbiljnijom Hazin smatra situaciju sa američkim zalihama raketa za protivvazdušnu odbranu.

On tvrdi da SAD imaju ozbiljan problem sa količinom raspoloživih presretača i brzinom kojom mogu da nadoknade ono što je potrošeno.

Ta njegova ocena dolazi u trenutku kada je problem američkih zaliha već izašao u javnost.

Rojters je početkom avgusta objavio procenu da su SAD od početka rata sa Iranom potrošile oko 65 odsto svojih zaliha presretača Patriot, dok su zalihe raketa za sistem THAAD smanjene najmanje 38 odsto.

Pentagon je potom zaključio nove sporazume sa proizvođačima kako bi naglo povećao proizvodnju komponenti za protivraketne sisteme Patriot, THAAD i SM-3.

Za Hazina je upravo taj problem dobar primer ograničenja globalne sile.

Nije dovoljno imati tehnološki najnaprednije sisteme, tvrdi on, ukoliko rat troši rakete mnogo brže nego što industrija može da ih zameni.

Delegacije stižu u Moskvu

Hazin istovremeno skreće pažnju na povećanu diplomatsku aktivnost oko Rusije.

Pominje različite delegacije koje poslednjih nedelja dolaze u Moskvu, među njima i crkvene predstavnike povezane sa Vatikanom.

Takvim posetama ne pridaje izolovano značenje, već ih posmatra kao deo šireg procesa.

Prema njegovoj proceni, veliki broj država, institucija, ekonomskih grupa i političkih centara pokušava unapred da utvrdi gde bi mogao da se nađe ukoliko se sadašnji međunarodni poredak nastavi menjati.

Za one koji su decenijama gradili bogatstvo i političku moć unutar postojećeg sistema, problem je posebno ozbiljan.

Ako se pravila igre promene, tvrdi Hazin, može se promeniti i odgovor na mnogo neprijatnija pitanja - ko kontroliše imovinu, gde se nalazi kapital, ko garantuje dugove i koliko će političkog uticaja sadašnje elite zadržati.

BONUS VIDEO